Xenotilapia (Enantiopus) melanogenys

[nedara]

U poslednje vreme sam se zainteresovao za neke ređe ciklide iz jezera Tanganjika. Kopajući po net-u nailazio sam na više naziva pojedinih vrsta a posebnu pažnju mi je privukao ciklid o kome sam dosta našao i evo napisao zanimljivu priču:

 Xenotilapia (Enantiopus) melanogenys

Ovog divnog ciklida iz jezera Tanganjika je prvi put opisao Boulenger 1898. godine pod imenom Ectodus melanogenys. Opisani primerci su bili uhvaćeni na području Moliro Bay u DR Kongo. Par godina kasnije (1906. godine) Boulenger je napravio novi genus Enantiopus i tu ga smestio. Međutim, bilo je još pretumbacija, tako da ga je Max Poll 1951 .godine prebacio u genus Xenotilapia, da bi ga Greenwood (1978. godine) i Poll (1986. godine) vratili u stari genus Enantiopus. Poslednju promenu je izvršio dr.Takahashi 2003. godine vrativši ga u Xenotilapie.

Rasprostranjen je širom jezera a najviše u pojasu koji se proteže od Kalamie do ostrva Kavala. Kod zrelih i sexualno aktivnih mužjaka su uočljive minimalne razlike u obojenosti a to se svodi na manje ili više plavih, zelenkastih ili ljubičastio obojenih oblasti na telu. Veće varijacije se javljaju u broju i veličini crnih oznaka (mrlja) na leđnim perajima. Za razliku od ostalih Xenotilapia, primetna je duža donja vilica i njuška, sa jarko žutim grlom, bradom i usnama. Van sezone parenje sve ribe su srebrnkaste, što lako reflektuje boju peska i na taj način su ovi ciklidi teško uočljivi za predatore.

Melanogenys je vrlo tanka, duguljasta riba (5-6 puta veće dužine od visine) sa izduženom njuškom. Može dostići do 15cm a u akvarijumskim uslovima čak nešto više. Naravno, ženke su sitnije i malo manje od mužjaka.

U prirodnim uslovima se ovaj ciklid nalazi u većim grupama, na mestima gde je dno prekriveno peskom. Hranu traže čeprkajući i filtrirajući pesak svojim specijalno prilagođenim ustima. Obično ih nalazimo u dubljoj vodi, do 40 metara, dok se u vreme parenja sele u pliće oblasti, bliže obali. Konings navodi da su jata ovih ciklida udružena za ceo život (koji je relativno kratak) a formiraju se u periodu kada ženke ispuštaju mlade iz usta, tako da su jedinke u jatu približno iste dobi ili stiču zrelost u isto vreme. Kada počne sezona mresta, mužjaci zauzimaju deo dna i prave gnezda (kratere) u pesku, prečnika 50cm. Ta gnezda su odmah jedno do drugog i tako čine veliku ’’arenu za parenje’’. Zanimljivo je da se npr. Xenotilapie ochrogenys međusobno napadaju u takvim ’’arenama’’ dok se X. melanogenys-i pare zajedno, bez agresije.

U akvarijumu se ovi ciklidi mogu držati sa slojem finog peska na dnu i skoro da im ništa drugo nije potrebno. Ipak, može se postaviti po koji veći kamen i struk Valisnerie da bi ’’noseće’’ ženke imale gde da se kriju. Akvarijum nebi smeo da bude mali, pogotovo ako imamo više mužjaka a svakom od njih je potreban prostor na dnu. Zbog toga se preporučuje da dužina akvarijuma bude bar 150cm. Pošto je u našim akvarijumima dubina vode mala, melanogenys-ima je na taj način simulirana sezona mresta kada se nalaze u plićaku. Često se može videti da se mužjaci bore oko najsvetlijeg dela, da bi prikazali svoje raskošne boje u najboljem svetlu. Preporuka je da ih se ima bar 8 komada i da su bar 2 mužjaka jer se oni tada takmiče u pokazivanju svojih peraja, šepureći se međusobno i pred ženkama. Mogu se držati sa ostalim ciklidima iz genusa Xenotilapia, pa čak i sa Ophtalmotilapia-ma i Cyathopharinx-ima ako je površina dna velika a najbolja kombinacija je društvo Cyprichromis leptosoma. Pošto su karnivori, u ishrani će im prijati artemija, ciklopsi i larve komaraca ali i sva druga kvalitetna suva hrana. Treba voditi računa da se ne prave nagli pokreti ispred akvarijuma i da se svetlo pali ili gasi postepeno. To su vrlo plašljive ribe i kada se uplaše reaguju na čudan način, munjevito plivaju po akvarijumu i tako rizikuju da se povrede o staklo ili kamen. Ovo je za očekivati jer u prirodi žive na peščanom dnu, bez zaklona i jedini spas im je brzi beg od opasnosti.

Ovaj ciklid je ustonoša, ženka posle parenja nosi oplođenu ikru i larve u svojim ustima. Sam proces parenja se obavlja u kraterima koje mužjaci prave u pesku, prečnika 50cm. U centru tih kratera se formira još jedan, manji krater – zapravo gnezdo od 15cm gde dolazi do oplodnje. Naučnik Eysel u svom radu iz 1990. godine je napisao da postoji više vrsta ovih kratera a sve u zavisnosti sa kog su lokaliteta posmatrani mužjaci koji ih prave. Naime, mužjaci iz Zambie ne prave gnezdo u krateru dok mužjaci iz Burundia redovno kopaju malo gnezdo u sredini. Kad se krateri završe, na granicama počinje nadmetanje mužjaka u pokazivanju raskošno obojenih, visoko podignutih peraja i otvorenih usta, dok ženke čekaju na ivicama, skupljenih peraja. Dok ženke prelaze preko teritorija, mužjak želi da je privuče; širi sva svoja peraja, pokazuje maximalnu obojenost i zauzima položaj na boku, kao da želi da se podvuče. U slučaju da se ženka zadrži u krateru, počinje extremno šepurenje i kruženje oko nje sa blagim gurkanjem, da bi se ona ohrabrila o podstakla da radi isto. Posle par krugova, dolazi do ispuštanja jaja a mužjak stpljivo vrši oplodnju dok ih ženka ne pokupi. Ženka će malce pustiti posle 3 nedelje a u zavisnosti od mnogih parametara može ih biti od 30 do 80. Pošto su ovi ciklidi predatori, mlađ će im biti potencijalni plen pa je zato treba izvaditi. Kada narastu na oko 3 cm slobodno ih možemo vratiti među roditelje koji će ih bez agresije prihvatiti u jato.

Xenotilaphia melanogenys je riba čije boje ’’iskaču’’ iz akvarijuma, jedan od najlepše i najjače ofarbanih ciklida. Polnu zrelost stiču sa već oko godinu dana što je vrlo rano naspram ostalih sličnih ciklida. Nasuprot tome, vrlo rano završavaju svoj plodni period, sa nekih 3 godine, kada prestaju da se pare i smatraju se starim ribama. Ubrzo i ugibaju, ali sve je to bilo dovoljno jer smo uživali u njihovom koloritu i nadimku ’’Iskričavi dragulj iz Tanganjike’’!!!

[nedara]

Fotke>

[jeferson]

auuuu :applause: :applause: :applause:

[jurupari]

izbaci xenotilapia jer to nije sigurno

[piroman]

Enantiopus je jedno od imena. Ova porodica nije dobro definisana i konstantno postoje ideje kako da se definise. Posedovao sam par doticnih

Nedara, da li imas dozvolu za upotrebu ovih slika?

[nedara]

Jok, našao sam ih na puno raznih sajtova pa kontam da su free za preuzimanje i korišćenje.

[jelena021]

I jos samo da ih nabavis i bices kompletan  C.C.A.   :
Za text  dobijas 5+

[piroman]

Ja cu da uklonim, bez uvrede jer mi deluju poznato, to jest mislim da znam autora. Autor je vrlo cool i uvek je dozvoljavao da se koriste njegove slike, te nije korektno da ga zloupotrebimo.

[nedara]

OK, onda postavi fotke ako imaš tih tvojih.

[Bojko]

Pa oko imena u poslednjih par godina uvek nastoji neka frka,nešto novo.U početku,kad su se ti ciklidi opisivali,ihtiolozi su ih svrstavali u genuse,kojim bi ti novi ciklidi najviše sličili.Tako je bilo i u ovom slučaju,pa ga je Boulenger opisao kao Ectodus.Uzme se u obzir još godina 1898,znači,da je to bio ipak jedan izmedju prvih opisanih ciklida.Kako znamo,nauka je išla orak po korak dalje u nova znanja i nije ni čudo,da je taj isti ihtiolog,tu vrstu svrstao u specijani rod,odnosno otvorio je novi rod /genus/ a taj ciklid jeste bio i kod nekih naučnika i ostao "type species".Ugleda li se beligjskog ihtiologa Poll-a njegov je rad na podjeli Tanganyika ciklida u "plemena" /tribe/ jedinstven i za sada njegova podjela još važi.Naravno treba shvatiti,da su u ona doba bila ihtiološka nauka u napretku,a za prepoznavanje novih riba,genusa,koristili su se novi prijemi,nove metode i uzročnik svemu tome jeste i prebacivanje tog ciklida u genus Xenotilapa.Naravno u poplavi nekih ne novih ciklida,više nekih revizija genusa taj se ciklid uz istog autora /Poll/ te američkog Greenwood vratio u stari genus iz godine 1906 Enantiopus.
Medjutim 21 vek donosi nam čuda na ihtiološkom području,jer kod nekih genusa ono što je valjalo,nakon revizije grupe ili jednog ihtiologa ne vredi ništa.Nije sa mo tu več pominjeni Dr.Tetsumi Takahashi ,koji je 2003 uradio velč,ko zna pokoju reviziju genusa Enantipus,i na osnovi njemu poznatih činitelja taj je genus prosto preokrenuo u genus Xenotilapia....isto je uradio i Konings sa genusom Copadichromis,dio presvrtao u genus Mchenga i još štagod bi se  moglo  toga nači.

Opet kad se ugleda na neke strane sajte,neki su se prihvatlili novog imena Xenotilapia,dok drugi uporno objašnjavaju,da je to Enantipous.
U biti tza akvariste ,obične,to ne bih smelo predstavljati nekog povečeg problema,jer taj ciklid više poznat kao "sunflower cichlids" toliko je poznat i upečatljiv,da če več po slikama znati koji je to ciklid.
mislim,da kod novijih men ,te revizija genusa ipak igra prvu violinu slava te neki"besmrtni" rad ihtiologa žudnig za slavu i za istoriju.
Šta da reknem,dobar je to članak,a o imenu kako god ga imenovali,uvek če se znati o kom ciklidu se radi