Welcome, Guest. Please login or register.

Aquashop

ReefrooM

NewBlock

Pobednička fotografija ''Foto konkursa Januar 2018.''

 Lamprologus ornatipinnis (Cameron bay) člana ''Nzivkovic''

Author Topic: Ako ste apsolutno apsolutni pocetnik...  (Read 17541 times)

Offline Ciklid Gile

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 2.114
  • Igor Ranković
(No subject)
« Reply #20 on: 18 September, 2004, 14:46:02 »
BRAVO Silvestere zaista u ovim textovima moze mnogo toga pametnog da se procita!!!
Srecan je dan kad sam nasmejan ko kreten.

Offline Silvester

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 1.004
(No subject)
« Reply #21 on: 25 September, 2004, 11:37:00 »
Sledece sto je potrebno resiti pre formiranja aq je osvetljenje. To je, kao i filtracija, veoma obimna tema i o tome ima dosta razmatranja na ovom forumu. Ono sto je jako bitno da znate je da kao osvetljenje nikako ne koristiti obicne sijalice i obicne neonke. Razlog je jednostavan: nikako necete moci da se resite algi. To je ono zeleno ili crno sto napada sve zivo u aq i nikako ne doprinosi lepom izgledu vaseg aq. Ukoliko imate mali aq mozete koristiti minjon sijalice, koje su dobre za rast bilja. Ukoliko je aq veci (sirine preko 45cm) najbolje je da koristite GRO LUX neonke, koje su takodje dobre i za rast bilja. Ima ih u raznim dimenzijama od 43.5 cm, preko 60 pa, ja mislim, do 120 cm. Jesu nesto skuplje u odnosu na obicne ili kineske za rast bilja (takodje ih dosta ima po aq radnjama), ali je stvarno najbolji odnos kvalitet-cena ili sto bi rekli braca englezi "best buy". Za one koji imaju vise para da kazem da kod nas mogu da se kupe i neonke firme ARCADIA (cena iznad 10 eura). Ima ih za isticanje boja ribicama (ono kao: crveni, plavi spektar), ali i za rast bilja.
Naravno, da bi mogli da upotrebite neonku (pa i GRO LUX) morate imati prigusnicu, sarter i nosace) i to je sve "namontirano" na tzv. armaturu koja ima otvore kroz koje se srafi na krov (ukoliko ga ima). Po meni najbolja varijanta je da se ode do buvljaka ili neke snabdevenije pijace i sve to kupi u kompletu. Postoje takvi kompleti sa jednim, dva ili tri neonke, tj. mesta za neonku. Oni se prodaju bez kabla, tako da ce vam trebati da kupite ili nadjete kabl (najbolji je 2x1,5 mm2), prekidac i uticnica. Sve to ukupno, naravno bez neonki, kosta nesto ispod 10 eura.
Pitanje koje sve nas muci je: Koja jacina osvetljenja? Na dosta mesta na INTERNET-u mozete naci neku nazovi formulu: 0.5W na 1 litar vode. Ja licno mislim da je to malo mnogo. Jedna GRO LUX od 60cm ima 18W. Znaci da bi za moj aq od 160l trebalo da koristim bar sedam-osam ovakvih lampi. To bi bio pravi Las Vegas. Imam dve i sasvim je dovoljno za dimenzije mog aq. Akvarijum ne sme da bude previse osvetljen, ali ni previse mracan. U oba slucaja ce doci do pojave algi. Naravno, jacina osvetljenja zavisi i od visine aq, ne samo od litraze (iako su ove dve velicine uglavnom u direktnoj srazmeri). Za bas visoke aq ljudi koriste i halogene sijalice. One imaju "veliki domet". I svakako da vrsta i kolicina osvetljenja zavisi i od uredjenja aq. Jer, ako imate Malawi aq necete imati puno bilja, pa cete svetlo birati tako da vam ciklidi max dodju do izrazaja. Ukoliko je to aq sa mnogo biljaka moracete da imate neko svetlo koje pospesuje rast istog, a verovatno cete zeleti i da istaknete lepotu sveg tog zelenila. Posto je ovo "guide" za pocetnike, mislim da je dovoljno informacija. U svakom slucaju sa svetlom mozete dosta da eksperimentisete i da na taj nacin stvorite sebi i svojim ljubimcima naj ugodjaj.
Resenje krova je takodje stvar licnog ukusa, maste i mogucnosti koje imamo. Ja mozda nisam najkompetentniji za ovu oblast jer kod mene vec cetiri meseca umesto krova stoji satorsko krilo :( , a osvetljenje je samo spusteno na stakleni poklopac :? . Inace krov mozete da pravite od razlicitih materijala: lim (obavezno aluminijumski jer ne rdja), drvo, staklo i sl. Ukoliko koristite drvo moracete da ga sa unutrasnje strane dobro premazete brodskim lakom, kako se drvo ne bi, usled isparenja vode i njene kondenzacije na krovu, natopilo i nabubrilo. Treba voditi racuna da se ostavi neki otvor ili neka vrata kroz koja cete moci da hranite ribetine. Takodje je potrebno da po mogucstvu nekako obezbedite protok vazduha ispod krova da bi bilo manje kondenzacije. Stakleni krov je najmanje praktican, sem ukoliko se prilikom izrade aq ne trazi da vam naprave tzv. haubu. Radi se o tome da ce, ukoliko ste trazili visinu aq od npr. 40cm, njegova stvarna visina biti nekih 50-55cm i imace dvodelni stakleni poklopac (to je onaj koji je postavljen na lajsne koje su zalepljene na vrhovima bocnih strana aq). Prvu polovinu tog poklopca (onu do prednje strane aq) cete koristiti da hranite ribetine i za sve ostale radnje po aq (preuredjenje, menjanje vode i sl.). Na donjem delu druge polovine poklopca, takodje od stakla, se napravi kuciste u koje se smesta osvetljenje. Naravno, ta kutija sa zadnje strane mora da ostane otvorena, jer se prigusnica i neonke dosta greju, pa bi u suprotnom moglo da dodje do odredjenih problema. Na kraju krajeva morate da imate kuda i kabl da provucete i da imate mogucnosta da zamenite sijalicu, neonku, starter... Moram da napomenem da je tesko izvodljivo, a nije ni preporucljivo, haube praviti posebno od aq. Iz tog razloga na vreme procenite da li mozete da obezbedite neki valjan krov ili ne. Nisam siguran da mozete svi da nabavite satorsko krilo. Ja bih sad bio najsrecniji da sam odmah trazio i haubu i gotova stvar. Jos nesto: posto je hauba od stakla moracete da je prekrijete sa crnim silikonom ili nekim samolepljivim tapetom (najbolje izgleda crni) da se svetlo ne bi rasipalo svuda po sobi vec samo po aq. Ko ima mogucnosti moze iznad neonki da stavi neku aluminijumsku foliju, radi bolje refleksije. Sto bi rekao Lane Gutovic: o osvetljenju aq bih mogao jos mnogo toga da vam kazem. Kad bih znao.
 :)

Offline piroman

  • Gubitnik vremena
  • *******
  • Posts: 10.017
  • Samosapacenje me je dovelo do ovde...
    • piroman.rs
(No subject)
« Reply #22 on: 25 September, 2004, 15:22:57 »
Silvestere, kada zavrsis ovaj serijal tekstova, sve ce se pretvori u veliki artikl (uputstvo) za totoalnog pocetnika, jer je ovo najkvalitetniji amaterski (napisan za amatere) tekst koji sam ikada procitao :!:
Pozz
Piroman



Offline Silvester

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 1.004
(No subject)
« Reply #23 on: 25 September, 2004, 16:01:24 »
:oops:

Offline Ciklid Gile

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 2.114
  • Igor Ranković
(No subject)
« Reply #24 on: 25 September, 2004, 19:37:58 »
Stvarno Silvestere prevazisao si samog sebe, zaista SJAJNO :!:
Srecan je dan kad sam nasmejan ko kreten.

Offline alzo

  • Tropheus rule
  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 2.679
    • paraciklidi.org
(No subject)
« Reply #25 on: 26 September, 2004, 15:49:12 »
Svaka cast, jos ga nisam detaljno procitao ali vidim da je sadrzajan!  Dobro je i sto navodis izvore informacija, akademski nema sta! To je moderator!

Offline JZH

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 3.406
(No subject)
« Reply #26 on: 28 September, 2004, 18:35:29 »
VRLO DETALJNO ,TO JE ONO STO NEDOSTAJE MOZDA DRUGIM TEXTOVIMA :idea:
Odlicno,samo nastavi tako 8)  :!:
Pozdrav, Joca

Offline Silvester

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 1.004
(No subject)
« Reply #27 on: 29 September, 2004, 17:06:56 »
Posto smo sad sve nabavili idemo na formiranje aq. Ako ste dobro oprali i otkuvali pesak ubacite ga u aq. Neko pravilo je da ide jedna kesa (od 1kg koju imate da kupite u svim akvaristickim radnjama) na 10 l vode. Tako dobijate neki sloj od oko 3-4 cm. Ako zelite da imate vise biljaka u zadnjem delu akvarijuma stavite i vise. Akvarijum uredjujete kako se vama svidja, ali ako drzite Malawi ciklide potrebno je da napravite dosta pecina od kamenja. To pominjem u ovom delu zato sto je takve pecine najbolje praviti pre nego sto se ubaci voda. Razlog je taj sto tako najbolje mozete da postignete stabilnost slozenog kamena (detaljnije o nacinu pravljenja ovih pecina mozete procitati i na ovom forumu). Radi neke zastite na dno aq, pre sipanja peska, mozete da stavite stiropor koji, u slucaju da neki kamen slucajno padne, moze da spreci da dodje do pucanja dna. Znaci, dobro slozite kamenje i rasporedite kako mislite da ce biti dobro (naravno to se moze menjati i kada formirate aq). Ako su u pitanju neke druge ribetine, verovatno cete imati dosta biljaka. Neko pravilo je da se manje sade  u prednjem, a one koje rastu vise u zadnjem delu akvarijuma. Na taj nacin se vizuelno dobija na dubini aq, a i mozemo da posmatramo nase ljubimce kako plivaju. Po radnjama i akvarijumima cete videti i neke panjeve koji, takodje mogu da doprinesu lepsem i prirodnijem izgledu naseg aq, a kazu i da valja za vodu, tj. daju potrebnu kiselost vodi i onda je voda pribliznijih karakteristika kao u prirodnom stanistu. U nasim radnjama su najrasprostranjenija dve vrste: mangro i mopan. Ovaj prvi je jednobojan, dok je mopan, po meni, lepsi jer je dvobojan - bez i braon. Napominjem da ne mozete staviti bilo koji panj, jer ce, ako nije jedan od ova dva, drvo da istruli. Eventualno, u obzir moze da dodje neki deo vinove loze. I ovde vazi pravilo o dobrom otkuvavanju, posebno zbog toga sto ce vam voda biti zuckaste boje ako ne iskuvate mangrov panj. Kad ste uredili aq i posadili biljke dolazimo do sipanja vode. Ako je veliki aq najbolje je to uraditi sa nekim crevom, a ako niste u mogucnosti, kofu u ruke i samo napred. Vodu ne treba sipati sa velike visine, jer ce da pravi rupe u pesku, a i da dize necistoce kojih ce ostati ma koliko ispirali pesak. I zbog toga je bolje koristiti crevo, ali ako ga nema iz kofe treba sipati uz pomoc neke posude, pa polako. U aq tek napunjen vodom nikako ne smete stavljati ribetine. Najbolje je da se saceka jedno 14 dana u toku kojih ce raditi i pumpa i grejac. Za to vreme ce se u vasem aq, a sto je posebno bitno i u filteru, razviti korisne, tzv. nitrifikacione bakterije. One vrse biolosku filtraciju vode. Mozete i ubrzati formiranje aq tako sto cete na vestacki nacin naseliti bakterije kupovinom odgovarajucih preparata (npr. SERA nitrivec) u najblizoj akvaristickoj radnji. Njihovom upotrebom aq ce biti spreman za upotrebu nakon 24h. Ja licno mislim, a to je misljenje i mnogih akvarista sa kojima sam razgovarao, da je bolje sacekati tih 14 dana, ali vi odlucite sami. Kada je akvarijum formiran dolazi na red nabavka i ubacivanje ribetina.
Naravno, pozeljno je da odlucite koje cete ribetine da drzite pre nego sto oformite aq. U suprotnom moze da vam se desi npr. da kupite mnogo biljaka, cija cena moze da bude i par stotina dinara po komadu, ubacite ih u aq i onda vidite divne Malawi ciklide kako se sepure u nekoj radnji. Onda ih tako opcinjeni kupite, stavite u aq i kad za par dana pogledate vidite da je nastupila jesen, odnosno da na vasim biljkama nema vise lisca. Tako ste bacili nesto para, a i nikako nemate odgovarajuce okruzenje za ribetine. Iz tog razloga je bitno da se, pre nego sto ih nabavite, posecivanjem radnji u vasoj blizini (preporucujem da posetite sto je moguce vise njih jer cete uglavnom cuti dosta razlicitih prica o cemu god da pitate, pa onda usvojite vecinsko misljenje) ili trazenjem po NET-u informisete kakve uslove i kakvo uredjenje aq traze ribetine koje ste odabrali da drzite. Ako ste sve ovo uradili i formirali aq onako kako ce vasim novim ljubimcima najvise da odgovara treba samo da ih kupite, donesete kuci i uzivate u njihovoj lepoti.
Ali i tu ima nekoliko pravila koja bi valjalo postovati. Prvo je da nikako ne kupujete ribe na neproverenim mestima kao sto je pijaca. Tamo su sigurno dosta jeftinije nego u bilo kojoj radnji, ali ce vas skoro sigurno u ukupnom skoru mnogo vise kostati. Isto tako, u radnjama dobro pregledajte aq u kojem ih drze. Ako slucajno ima neka uginula ribetina ili neka koja samo stoji u cosku, niposto ne uzimajte. Neka vam ne bude tesko da, dok ne budete malo iskusniji ili dok ne nadjete proverenu radnju, zamolite trgovca da ubaci malo hrane u aq gde se nalazi ribetina koju hocete da kupite. Ako riba ne jede i ne trci ka hrani skoro sigurno nesto nije u redu, a takva i iz aq u kojem takva boravi vam ne treba. Ne uzimajte ni ribetine kojima su pojedena ili rascvetala peraja. Kad svi ovi pocetni pokazatelji  
kazu da bi ribetine trebalo da budu zdrave vi cete ih kupiti i u plasticnoj kesi doneti kuci. Kad dodjete kuci kesicu u kojoj se nalaze ribetine ubacite u aq bez da je otvarate. Tako je drzite nekih 20-30 minuta. Tako postizete da se temperatura vode u kesi i u aq postepeno izjednace. Ukoliko ne postupite na ovaj nacin moze se desiti da posle pola sata govorite: Sto sam imao lepu ribicu. Ovo je obavezan postupak za svaku, ali BAS SVAKU novu ribu koju donosite. Takodje, pre nego sto ubacite ribetine u aq valjalo bi da stavite SERA AQUTAN (ili TETRA AQUA SAFE) u vodu, po uputstvu koje stoji na bocici. Ovi preparati sem sto unistavaju hlor iz vode (ne brinite hlor isparava za 24-48 sati, tako da ga u vasoj vodi od 14 dana nema) imaju antistresno dejstvo, koje je neophodno jer je veoma veliki stres za ribetine ceo taj postupak: hvatanje, trpanje u kesicu, transport, dolazak u novi aq. Zato se nemojte iznenaditi i zabrinuti ako vidite da vase ribetine kad ih donesete kuci imaju znatno bledju boju u odnosu na onu u radnji. To ste sve uradili, proslo je pola sata kako kesa pluta po povrsini i vreme je da konacno pustimo prve stanovnike naseg akvarijuma. Bitno je da u vas aq ubacite samo ribetine bez vode, zbog toga sto se ne zna kakva je voda doneta, tj. sta sve moze da ima u sebi, pa je najbolje ne rizikovati (neko savetuje da se samo prva voda ubaci u nas, navodno zbog unosenja malo kulture (ne misli se na pozoriste) koja nije bas najrazvijenija u nasem novom aq, ali ja ne mislim da je to bas najsrecnije resenje). Najlakse je da to uradite tako sto cete mrezicu (to je jos jedna stvar koja ce vam definitivno trebati ako imate nameru da se bavite akvaristikom) da drzite iznad neke posude (npr. lavora) i izrucite sadrzaj kese u nju. Voda ode u lavor, a ribetine ostanu u mrezici koju ubacite u aq i problem resen. Kad je kupovina i unosenje novih riba u nas aq u pitanju bitno je da znate i sledece: nikada nemojte odjednom kupiti, odnosno ubaciti, veliki broj ribetina, pa cak i da imate toliko para. Prvo zbog toga sto ne znate kako ce se prilagoditi, pa ako nesto krene po losem gubici ce biti manji (ovde ne mislim na finansijski gubitak, vec na to da je greota ubiti bilo koju ribicu). Zbog toga napravite pauzu od par dana od jedne do druge nabavke. Drugi razlog je da ne treba napuniti aq od jednom jer se moze desiti da vidimo neki divni primerak ili vrstu kasnije, a nemamo gde da ih stavimo. Znam da je to tesko ispostovati, ali u stvarnosti moze da bude ozbiljan problem. Zamislite da u vasem aq moze da se drzi max nekih 15-20 ribetina, recimo barbusa (da ne bude da samo ciklide forsiram). I vi nakon formiranja aq kupite nekih 20 prelepih tetrazona, zelenih i subertusa. Vas aq izgleda super. Ali nakon par meseci vidite u radnji divne primerke barbus ticto ili trihogastere. Tako bi lepo stajali kod vas u stanu, ali ne moze. Nemate ih gde. U stvari imate vi, nego ce da dodje do pomora usled prenaseljenosti. Iz tih razloga se strpite i samo polako sa nabavkom.
Kad sam vec kod toga da kazem koju rec i o max broju ribetina u jednom aq. I tu se neki ljudi drze raznih obrazaca. Ja sam naisao na nekoliko, kao sto su: 1 litar vode po 1cm duzine ribetine, 3 litra vode po 1cm ili najopstija 3 litra po jednoj ribici. To su, po meni, sve budalastine. Kao prvo ne traze sve ribetine istu kolicinu vode, npr. sijamski borac bez problema zivi u casi od 0,2 litra, a sigurno mu duzina nije 0,2cm. Kao drugo imate ribetine koje su jako dugacke, a uzane i s druge strane npr. diskuse ili oskare za koje bi bolja velicina bila poluprecnik. I kako za njih uz pomoc formule odrediti koliko im je vode potrebno. Cak sam svojim ocima video aq od 40 litara sa 30 do 40 gupika, molija i ksifoa, a svaka je bar 3 cm dugacka. Koliko vode zavisi, u nacelu, od max velicine ribetine, od toga u kakvim uslovima ona zivi u prirodi, koliko cesto menjate vodu, kakvi su ostali uslovi u aq (aeracija, kolicina nitrita, nitrata, kakva je filtracija vode). I kako onda covek - pocetnik da zna koliko ribetina moze da drzi? Pa nema pouzdanog nacina, sem da proba. Ali ne tako sto cemo skroz napuniti aq pa koliko prezivi. Moracete da za svaku pojedinu vrstu citate, pitate one koji ih imaju ili da idete po radnjama i dosadjujete kao sto sam ja radio. I ovde vazi pravilo da pitate sto veci broj ljudi i izdvojite najrasprostranjenije misljenje kao tacno. Posle nekoliko meseci cete vec moci i sami neke stvari da procenite. Bitno je samo ici korak po korak.
Naravno, na ovaj nacin mozete, ili bolje receno MORATE,  da proverite koje vrste mogu zajedno u aq.  To nije ni malo beznacajno pitanje kako se mozda cini na prvi pogled. Ukoliko se ne postuju neka osnovna pravila o kompatibilnosti vrsta moze da dodje do pravog pokolja. Naravno, uvek cete naci nekog ko ce vam reci da drzi npr. skalare i barbuse zajedno i da oni uvek mogu u isti aq, ali to je isto kao kad kod nekoga vidite da ima psa i macku kako spavaju u istom cosku, pa probate i sami. I desi se da macka ostane bez repa  :twisted: , u najboljem slucaju.  
Pored svih onih ribetina koje vam se svidjaju i koje zelite da imate u vasem aq ima par vrsta koje bi valjalo da imate bez obzira sto i nisu mozda najlepse na izgled. Radi se o algarima i muljarima. Ovih prvih (algara) ima vise vrsta, a kod nas po radnjama su najrasprostranjeniji: plekostomusi, gibicepsi i ancistrusi i njihova je namena, kao sto im i naziv kaze, da jedu alge koje ce poceti da se pojavljuju. Koliko ja znam uglavnom je svejedno koje cete drzati. Oni u prirodnom stanistu jedu razlicite vrste algi, ali u aq ne mogu mnogo da biraju. Jedino ogranicenje je velicina aq, ali i vrste ribetina uz koje cete ih drzati (da li treba da vam kazem da i ovo morate da pitate po radnjama  :) ). Sto se tice velicine aq treba da znate da u manje aq mogu da idu ancistrusi jer ne rastu mnogo, sto se ne bi moglo reci za gibicepsa i plekostomusa. Oni ipak traze vise vode i moze se desiti da u malom aq uginu. Naravno, postoji jos dosta vrsta algara, ali za nas pocetnike je ovo dovoljno informacija.

Offline Bojko

  • Konsultant
  • Veoma napredan član
  • *****
  • Posts: 3.707
(No subject)
« Reply #28 on: 29 September, 2004, 22:00:27 »
To se mora nekako razmnožiti,mislim ovi sijajni tekstovi od Silvestera,pa da to JZH počne deliti kao branje za sve novodošle ciklidaše,umesto da ih gnjavi sa crevom za vodu. :D

Offline JZH

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 3.406
(No subject)
« Reply #29 on: 05 October, 2004, 15:24:47 »
Ja sam odusevljen......textom naravno 8)
Pozdrav, Joca

 

GUPI & Pet Svet
Welcome, Guest. Please login or register.
24 April, 2018, 22:43:49

Login with username, password and session length

RECENT POSTS

RECENT MALI OGLASI

RECENT MORSKA

RECENT ZABAVA

Members
  • Total Members: 1891
  • Latest: rakoch
Stats
  • Total Posts: 154749
  • Total Topics: 9328
  • Online Today: 61
  • Online Ever: 450
  • (01 July, 2007, 16:19:12)
Users Online
Users: 3
Guests: 42
Total: 45