|
saulosi
|
 |
« on: 15 April, 2006, 11:43:43 » |
|
Jezero Kyoga nalazi se sjeverno od jezera Viktorija i jedan je od Viktorijinih ‚‚satelit‚‚ jezera.
Površina jezera je oko 1750 kvadratnih kilometara nalazi se na nadmorskoj visini od 915 metara. Visina vodenog stuba u jezeru varira i po ovom pitanju jezero Kyoga je jako nestabilno.
Jezero Kyoga se napaja vodom iz jezera Viktorija a vodu iz Viktorije mu ‚‚dostavlja‚‚ rijeka Nil koja protiče kroz Kyogu i nastavlja svoj put ka jezeru Albert.
Količina vode kojom se Kyoga napaja reguliše se na hidroelektrani Nalubaale (Jinja,Viktorija/Uganda).
Kyoga je veoma plitko jezero i sa svojom dubinom koja ne prelazi 6 metara jedno je od najplićih Afričkih jezera.
Veći dio jezera nema dubinu veću od 3 metra a sam izgled jezera više asocira na močvaru čto ukazuje na njegovu eutotrofičnost. Ovakvom izgledu doprinose gusta polja višeg vodenog bilja kojim je ovo jezero okovano.
Najzastupljeniji su vodeni ljiljani (Nymphaea sp.) i Hyacintha(Eichhornia crassipes) koji formiraju gusti pokrov na površinskom dijelu jezera dok se u priobalnom pojasu nalaze gusti pojasi Papirusa(Cyperus papyrus).
Jedna od interesantnih stvari vezanih za ova biljna prostranstva je njihova nestabilnost u vrijeme visokih vodostaja.
1997. godine jake kiše uzrokovale su formiranje velikih biljnih ostrva sadržanih upravo od gore pomenutog Papirusa I drugog bilja.
Te biljne materije su se nakupljale na izlazu Nila iz jezera Kyoga formirajući neku vrstu prirodne brane. Krajnji ishod bio je 600 kvadratnih kilometara poplavljenih površina, jer se nivo vode u jezeru podigao za čitava 2 metra.
Fauna je takođe raznovrsna, Populacija krokodila u jezeru je izuzetno brojna što je svakako u uskoj vezi sa močvarnim karakterom Kyoga jezera.
U samom jezeru živi 46 vrsta riba. Veći dio od ovih 46 vrsta potiče iz jezera Viktorija što je i logično ako uzmemo u obzir odakle se Kyoga napaja vodom.
Neke od najzastupljenijih vrsta u jezeru su: Synodontis victoriae, Clarias mossambicus, Mormyrus kanumme, Schilbe mystus, Oreochromis esculentus, Haplochromis macrodon, Allochromis welcommei, Barbus kiogae, Lates niloticus.
Astatotilapia latifasciata, vrlo dekorativna vrsta iz porodice ciklida, nekada prisutna u čitavom jezeru danas je na rubu istrijebljenja. Proganjana od strane Nilskog grgeča (L.niloticus-introdukovan 50-ih godina dvadesetog vijeka), A.latifasciata se danas u većem broju može susresti u obližnjem jezeru Nawampasa.
Zapažanja ukazuju da Nilski grgeč nije prisutan u ovom malom jezeru (površine oko 1 km )u dovoljnom broju da bi ugrozio vrste poput A.latifasciata.
Pored A.latifasciata, I druge vrste rijetkih vrsta ciklida su našle svoje utočište u ovom jezeru.
Neke od njih su: Haplochromis barbarae, Allochromis welcommei, Astatoreochromis alluaudi.
Neke od ovih su vrste pred potpunim nestajanjem u prirodi I pretpostavlja se da je njihovo jedino preostalo stanište Nawampasa.
Nawampasa jezero je po svemu sudeći periodično povezano plavnom zonom sa jezerom Kyoga, otuda ovakva sličnost u ihtiofauni između ovaih jezera.
Sa druge strane, nisam uspio pronaći podatke o tome da li je u poslednjih 5 godina bilo kontakta između ova dva jezera.
Jedna stvar koja mi ukazuje da jeste bilo kontakta, je podatak koji kaže da je 2005 godine Kyoga ponovo imala izuzetno visok vodostaj. Po pravilu bi trebalo da se tom prilikom formirala veza između ova dva jezera.
Čovjeku je u prirodi da se nada, a nama ciklidašima ostaje da se nadamo da će jezero Nawampasa opstati kao mali zaklon za one ciklide koji su ugroženi u jezerima Viktorija I Kyoga, kao I da napori hobista I ciklidnih fan-ova širom svijeta, koji su se prihvatili posla spasavanja nekih vrsta, neće biti uzaludni.
|
