Welcome, Guest. Please login or register.

Aquashop

ReefrooM

NewBlock

Pobednička fotografija ''Foto konkursa Januar 2018.''

 Lamprologus ornatipinnis (Cameron bay) člana ''Nzivkovic''

Author Topic: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku  (Read 3253 times)

Offline Dzo

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 566
Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« on: 09 January, 2013, 21:00:17 »
Vidim opet neka pitanja koja se ciklicno ponavljaju i pocinju u stilu "Moj prodavac mi je rekao ..."
Ovaj post je prethodno postavljen za neku nagradnu igru ali kao sto pise smatram da nije zavrsen i da treba da se doradjuje. Medjutim posto nemam previse vremena neka bude dostupan u ovom obliku jer vidim da je potreban. Nadam se da cu uskoro uraditi bolju verziju.

"
Hahahahah evo mog.
Ja bih rekao da nije preterano dugacak. Valjda ce da stane u jednom cugu Smile

Posle hiljadu tema sa istim pocetnickim pitanjima na raznim forumima o akvaristici resio sam da napravim mali tekst koji bi obuhvatio bitne teme koje se cesto ponavljaju, da razjasnim neke nedoumice i razbijem predrasude onima koji pocinju da se bave akvaristikom.
Medjutim igrom slucaja juce mi se javio najmladji brat od ujaka. Zna da se bavim akvaristikom pa je hteo da mu malo pomognem. Poslao mi je neke fotke akvarijuma koji su kao njegovi drugari uredili i naterao me da shvatim da sam promasio. Akvarijum je finih dimenzija ali bez filtera, bez grejaca, sa crvenim LED lampicama za jelku koje su uronjene u vodu...
Video sam da ovo sto sam ja pisao uopste nije za pocetnike. Pocetnici ne znaju da postoji grejac za akvarijum, ne znaju sta je filter i cemu sluzi...

Evo za njih pre nego napisem nesto vise, najbitniji savet :
NE VERUJTE TRGOVCIMA!
Verujte samo ljudima koji nemaju apsolutno nikakvog interesa da vas prevare.
Zasto? BAs zato sto su trgovci bas to, trgovci. Njima je u interesu da iskoriste vase neznanje i zarade. Sto vam vise riba ugine oni misle da su u vecem dobitku.

Naravno ovo vazi malo vise za nase domace trgovce. Cast izuzecima ali u vecini su oni koji ne razumeju da ce takvim poslovanjem izgubiti ogroman broj musterija pa tako i potencijalnu zaradu u buducnosti, i da ce unazadjenjem akvaristike zeznuti i sebe ali i svoje kolege koji se takodje bave prodajom.
Tako da ovde apelujem na trgovce u akvaristici koji imaju mozga da se pozabave ovim problemom malo vise. Posto sam odavno poceo da kupujem ribu skoro iskljucivo u inostrantvu mislim da se ova tema mnogo vise tice njih nego nas hobista...

Shvatio sam tako da posao uopste nije zavrsen i da cu morati da napisem jos jedan tekst koji ce bas biti za pocetnike a ovaj moze da ostane kao neki mali podsetnik za one koji ponesto i znaju...

Tekst za nagradnu igru:



Kratki uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku


Zelite ribe ali pre toga...

Da li ste sigurni da necete muciti svoje ribe i da cete im obezbediti adekvatne uslove za zivot?
Uporedite njihov zivot sa svojim pri slicnim uslovima...
Zamislite da ste zatvoreni u jednoj sobi bez toaleta gde vase fekalije plutaju svuda unaokolo sa cimerima sa kojima se i ne podnosite najbolje i koji imaju tendenciju da vas tuku ili cak ubiju... I gde Vas zivot i zdravlje stalno vise o koncu i zavise od toga da li ce nestati struje, prestati da radi filter ili grejac, da li ce se neko setiti da vas nahrani, zameni vodu i redukovati fekalije, da li ce vas cimeri pustiti da pobegnete ako imate gde i prezivite... Podseca na zatvor zar ne?
Ako ne zelite da mucite vase ribe i pravite zatvor umesto akvarijuma procitajte malo i razmislite vise, pa tek onda pocnite da se stvarno bavite akvaristikom.
Hvala Smile

Akvaristika u odredjenim oblicima postoji hiljadama godina jos od drevnih Sumera, Egipcana, Rimljana... Mnoge riblje vrste su umesto hrane drzane u bazenima i keramickim posudama kao ljubimci. Danas je nauka napredovala i omogucila nam silikonske smese za lepljenje stakla, razne vrste stakla i akrilnih ploca, uredjaje koji oponasaju uslove u prirodi... Akvaristika je postala dostupna svima i nije privilegija veoma bogatih.

Da biste se uspesno bavili ovim hobijem neophodno je da ispostujete odredjena pravila po odredjenom redosledu...

1.Prvo obezbedite odgovarajuci prostor za vas akvarijum i odlucite sta konkretno zelite u njemu.
2.Debljina stakla mora odgovarati njegovim dimenzijama. Kaze se da od viska glava ne boli ali ume i te kako da zaboli od viska vode na parketu zato je bolje imati viska u debljini stakla. Takodje je bitno da tehnika odgovara dimenzijama akvarijuma. Ne postoji previse filtracije i sigurnosti.
3.Dekorisite svoj akvarijum u skladu sa stanovnicima koje zelite da cuvate, ne postoji lepsi akvarijum nego onaj koji oslikava deo prirode, kao biotopni akvarijum na primer.
4.Kada napunite akvarijum vodom, biljem i dekoracijom morate ga "isciklirati" i sacekati da se napravi stabilan sistem pre nego sto pocnete da ubacujete ostale stanovnike.
5.Izbegavajte ubacivanje zivotinja odjednom (zbog stabilnosti sistema). Ubacujte ih u manjim grupama sa razmakom od par dana. Nikako nemojte cuvati vise zivotinja nego sto je preporuceno jer to najcesce dovodi do kolektivnog uginuca.
6.Hranite zivotinje umereno, i redovno im menjajte vodu!!! Menjanje vode u redovnim intervalima i dovoljnim kolicinama je najbitniji faktor za zdravlje vasih riba.

Zastita i tehnika:
Pre nego sto napravite svoj akvarijum odredite mu optimalno mesto i odgovarajuce dimenzije. Optimalno mesto za akvarijum moze se lako naci u svakoj prostoriji, mada bolje izbegavajte spavace sobe zbog povecane vlage u vazduhu usled isparavanja vode... Bitno je da to mesto ne bude izlozeno vibracijama, udarima i naglim promenama svetla, temperature... Birajte mesta podalje od prozora i vrata u delovima prostorija koje nisu previse prometne. Najbolji savet koji mogu da vam dam je da svoj televizor zamenite akvarijumom, tako cete i manje biti trovani od medija a akvarijum ce vam pruziti dodatni dusevni mir. Ukoliko planirate akvarijum sa top filterom postarajte se da imate dovoljno mesta u visinu, analogno za sump ili kanister.

Postoje mnoge tabele koje vam pokazuju koje staklo i koje debljine vam je potrebno za akvarijum odredjenih dimenzija. DIN 32622 je nemacki standard koji se najcesce koristi. Kao sto cete videti na raznim tabelama radjenim po ovom standardu faktor koji najvise figurise u kalkulacijama za debljinu stakla je visina vodenog stuba.
Sto je visi vodeni stub veci je i pritisak na staklo tako da mozete naici na zapreminom velike akvarijume sa tankim staklom zbog male visine i obrnuto, manje akvarijume sa debljim staklom zbog vece visine. Da bi vam akvarijum izgledao skladno preporucujem da za dimenzije prednjeg stakla koristite zlatni presek ili slican odnos koji obicno imaju moderni TV i kompjuterski ekrani. Jako je bitno da staklo pre lepljenja bude potpuno obradjeno tj. bruseno kako biste lakse izbegli naprsline koje dovedu do pucanja akvarijuma i izlivanja vode. Cisto iz predostroznosti napravite plan u slucaju takve havarije kako biste se brze i bolje organizovali. Obratite paznju na to sta stavljate ispod akvarijuma, pogotovo ako se tice uredjaja koji rade na struju. Meni je propala skoro cela biblioteka kada mi je napukao stari akvarijum, sabrana dela omiljenog Hemingveja i drugih pisaca su pretvorena u mokar papir.
Ako nemate iskustva sa lepljenjem najbolje da prepustite taj posao proverenom profesionalcu ili kupite fabricki akvarijum u prodavnici.
Ako ste apsolutni pocetnik savetujem vam da uzmete veci akvarijum nego sto ste planirali jer veci akvarijum bolje amortizuje pocetnicke greske, pogotovo u vezi sa hemizmom vode. Takodje dimenzije akvarijuma prilagodite vasim stanovnicima. Vecini teritorijalnih riba je potrebna odredjena povrsina dna, dok je nekima potrebna i odgovarajuca visina zbog nacina zivota, oblika tela i ponasanja.

Sledeca stavka je oprema tj grejaci, osvetljenje, pumpe... I ovde obratite paznju na sigurnost, vecina uredjaja radi na struju i ne bi bilo pametno igrati se na taj nacin, veca cena obicno znaci i bolji kvalitet. Takodje razmislite o sigurnosti vasih ljubimaca, dva grejaca od 100w su veca ali pametnija investicija nego jedan od 200w. U slucaju da se jedan pokvari necete iskusiti da vam ljubimci uginu od naglog hladjenja vode, isto vazi i za ostale uredjaje.
Grejace postavljajte u donjem delu akvarijuma pogotovo ako imate slabiju turbulenciju vode.
Vazno - kada ih otpakujete i namestite ostavite ih u vodi barem nekoliko desetina minuta pre nego ih ukljucite da bi se izjednacile temperature i ne bi prslo staklo. Pripazite ih pri postavljanju i obezbedite od kamenja, sljunka i slicne dekoracije koja bi mogla da ih osteti. Ako mozete nabavite grejace koji imaju zastitnu plastiku koja ih ujedno stiti od udara a ribe stiti od direktne toplote, pogotovo prakticno za ribe lepljivce.
Kvalitetno osvetljenje je najvise bitno zbog biljnog sveta, ali pravilni intervali osvetljenosti koji imitiraju dan od 12 h u tropskim oblastima nece ni malo skoditi ni ribama. Zadnjih par decenija najzastupljenije su bile neonske cevi koje su dosta energetski efikasnije i zbog slabijeg zagrevanja optimalnije za smestanje u akvarijumske haube. Danas ih sve vise zamenjuju LED lampe. LED su trenutno jako visoke cene ali poseduju dosta boljih osobina od ostalih tipova osvetljenja.
Preporucujem vam da obezbedite svetlo koje je elektromagnetnim spektrom sto slicnije dnevnom svetlu tj. svetlo normalne bele boje.
Pumpe se najcesce koriste za filtraciju, postoje i vazdusne pumpe koje su sve manje u upotrebi i potapajuce i slicne vodene pumpe koje su sve vise u upotrebi. Kao kod ostalih uredjaja visa cena cesto znaci i bolji kvalitet. Obicno se uzimaju pumpe koje na sat imaju protok vode oko 5 puta vece od zapremine vaseg akvarijuma. U zavisnosti od tipa filtera koji koristite, vrsta medijuma koji se koristi za filtraciju i dodatnih faktora kao sto je, velicina akvarijuma, turbulentnost tj. kretanje vode potrebno ribama/biljkama ova brojka moze prilicno da varira. Na filtraciju koja je najbitnija za akvaristiku cemo se vratiti kasnije.

Dekoracija:
Postoje mnogi clanci o estetici i dekorisanju akvarijuma i vecina njih je teska glupost i komedija. Zato cu vam ovde umesto estetske predstaviti neke prakticne strane dekoracije koja se najcesce koristi u akvaristici. Estetiku cu ostaviti vasoj masti i ukusu.

Biljke su najlepsa, najprirodnija i najpogodnija dekoracija. Osim sto su fabrike kiseonika bez koga nema zivota, biljke su i hrana mnogim ribama, a imaju i ogromnu funkciju pri filtraciji vode. Pored toga sto su velikom povrsinom listova idealne za naseljavanje korisnih bakterija, biljke se hrane stetnim supstancama iz vode i preciscavaju je pogotovo od azotnih jedinjenja koja su za ribe najkriticnija. Sto se biljaka tice osnovna su tri faktora za fotosintezu koja omogucava razvoj i rast, to su adekvatno osvetljenje, dovoljno hranljivih materija, dovoljno ugljen dioksida danju i kiseonika nocu. Za manje zahtevno bilje i normalan rast dovoljno je da odrzavate akvarijum sa stabilnim parametrima vode i dovoljno kvalitetnim osvetljenjem, nije neophodno dodavanje CO2 i prihrane za bilje jer isti u odredjenoj meri nastaju kao produkt metabolizma zivotinja u akvarijumu.

Akvarijum je isecak prirode i treba da je verno predstavlja, zato akvaristi koji pokusavaju da predstave prirodni ambijent iz kog poticu njihove ribe i naprave biotop ubacuju razne vrste peska, kamenja, korenja, granja, lisca...

Pesak postoji u razlicitom sastavu, granulaciji tj. velicini zrna i boja naravno.
Sastav je najbitniji jer odredjeni pesak moze sadrzati delove koji nisu inertni u vodi, obicno su sedimentnog porekla i imaju tendenciju da se rastvaraju i menjaju fizicko-hemijske osobine vode, tj podizu tvrdocu DH tj. GH i KH i takodje podizu pH vrednost. Takav pesak obicno sadrzi u sebi ostatke nekih krecnjackih stena, ljustura puzeva i skoljki. Takav je na primer dunavski pesak koji je pun sitnih fragmenata skoljki i kao takav poprilicno ume da otvrdne vodu u kojoj se nalazi. To najcesce pogoduje ribama iz tvrdih voda kao na primer ribama iz jezera Tanganjika, pa je zato i pogodno koristiti ga za takve akvarijume. Iz istog razloga akvaristi koji cuvaju ribe iz mekih voda, kao sto su na primer reke Juzne Amerike izbegavaju ovakav pesak i koriste inertni kvarcni pesak koji ne utice na osobine vode.
Granulacija peska je takodje jako bitna kako za ribe tako i za biljke. U biljnim akvarijumima se najcesce izbegava najsitniji pesak koji onemogucava slobodniji protok vode do korenovog sistema i ima tendenciju da se sabije i postane kao cement. Obicno se za biljne tj. holandske akvarijume koristi vise vrsta podloga jedna preko druge. Medjutim najsitniji pesak kao vec pomenuti dunavac ili sitni kvarcni pesak odgovara pojedinim ribljim vrstama koje u njemu u prirodi traze hranu a ujedno ga koriste i za higijenu usta i skrga. Takodje mnoge vrste kopaju rupe u pesku u kojima se mreste tako da je bitno odrediti vrstu peska prema stanovnicima akvarijuma.
Boja peska je takodje bitan faktor pogotovo za stanovnike tamnih recnih voda kojima odgovara tamniji pesak ili podloga jer se osecaju sigurnije i ponasaju prirodnije. Preporucio bih vam da izbegavate bojeni pesak koji najcesce postoji u radnjama. Farbe kojima su farbani mogu biti potpuno bezopasne po vase ribe mada u to nikada ne mozete biti sigurni, takodje mogu menjati hemizam vode ili ce se jednostavno skidati i mutiti je. Najbolje da izaberete prirodni pesak koji uostalom ne morate ni placati...

Kamenje kao i pesak moze uticati na osobine vode pa ga zato treba testirati sonom kiselinom pre ubacivanja u akvarijum. Polijte kamen kiselinom (mozete koristiti i sirce) i ako zapeni to je znak da sadrzi soli rastvorljive u vodi. Osim toga kamenje je najcesce prirodni zaklon mnogim vrstama riba koje u njemu osim skrovista pronalaze i pogodno mesto za mrest.

Korenje u akvarijumu moze imati funkciju kao i kamenje sto se tice zaklona i pecina za mrest. Ali i suprotnu funkciju od neinertnog kamenja i peska, moze bojiti vodu i bitnije ispustati humin, huminske i fulvo kiseline pri cemu je omeksava i spusta Ph.
Grane i lisce imaju istu ulogu kao i korenje i najcesce se koriste u biotopima mekih voda Juzne Amerike, Azije i zapadne Afrike...
Postoji puno vrsta drveta i korenja razlicitih osobina koje se moze kupiti u radnjama kao sto su Mangrova panjevi, Mopani, Savanna, Opuva, Red moore wood... Osim nekih od nabrojanih koristio sam i korenje, koru, granje i lisce drveca koje raste na nasem podneblju i to Hrasta, Bukve, Platana, Bagrema, Lipe, Kajsije, Loze...
U zavisnosti od vrste razlicito boje vodu ali su sigurni za koriscenje u akvarijumima. Postoje vrste koje mogu biti toksicne kao cetinari i neke biljke koje imaju otrovno lisce i korenje. Tako da pre stavljanja drveta u vodu treba biti siguran da nece naskoditi stanovnicima.
Pored ovih prirodnih dekorativnih materijala postoje i mnogi vestacki u koje necu ulaziti i takodje ih prepustam vasoj masti..

So long and thanks for all the fish...

Offline Dzo

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 566
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #1 on: 09 January, 2013, 21:00:48 »
Hemija vode:
Pomenuli smo DH, KH i pH. ZA detaljno poznavanje ovih termina i njihovog znacenja potrebno je veliko znanje iz hemije, ovde cu pokusati da vas malo priblizim tome...
DH i KH se odnose na tvrdocu vode i osim toga sto odredjenim koncentracijama stvaraju odgovarajucu sredinu za ribe takodje imaju funkciju da stabilizuju pH, u tom slucaju tvrdocu koristimo kao bafer i zato nije preporucljivo za pocetnike da koriste apsolutno meku vodu blisku 0 stepeni tvrdoce jer promene pH u takvim sistemima mogu biti drasticne. Takodje ako zelite da smanjite tvrdocu vode nemojte nikako koristiti dodatke koje se koriste za omeksavanje vode, na primer za ves masine. Oni samo menjaju kalcijum ili magnezijum za natrijum i mogu doneti mnogo vise stete nego koristi zivom svetu u akvarijumu.
GH ili na nemackom DH (pise se i dGH) se odnosi na stalnu tvrdocu vode, to u stvari oznacava ukupan broj rastvorenih minerala tj. metalnih jona (tacnije dvovalentnih katjona) Mg i Ca i izrazava se najcesce u stepenima DH od 0 pa na vise.Jedan stepen DH grubo odgovara 18 ppm CaCO3 (ppm znaci parts per milion ili delova u milion, grubo je analogan mg/l, ppm takodje cesto mozete naci u literaturi umesto DH). Takodje se za merenje i prikazivanje koriste instrumenti koji mere provodljivost vode ali to nije bas najtacniji metod za izracunavanje tvrdoce posto u vodi moze biti rastvorenih provodnika koji ne uticu na tvrdocu kao metalni joni. U akvaristici se retko koriste vrednosti preko 20 DH a takva voda se takodje izbegava za pice. Pogotovo se izbegava voda preko 30 DH ili 500 ppm koja se vise ne smatra slatkom vodom. Morska voda ima od 30 000 ppm do 40 000 ppm i izrazava se cesce u promilima (30 ‰ - 40 ‰) ili delova na hiljadu umesto na milion.
Resiti se stalne tvrdoce tj. rastvorenih minerala (najvise hlorida i sulfata kalcijuma i magnezijuma) je problematicno. Osim u slucajevima kada imamo odredjene vrste smole ili jos bolje RO uredjaj to mozemo postici filterisanjem kroz odredjenu kolicinu treseta ili slicnog materijala. Takodje mozemo koristiti i destiliovanu vodu ili kisnicu(mada ovde treba obratiti paznju na kisnicu iz urbane sredine posto moze sadrzati puno hemikalija u sebi).

KH oznacava karbonatnu tvrdocu i predstavlja kolicinu rastvorenih karbonatnih CO3 i bikarbonatnih HCO3 anjona. Ovo je tvrdoca koja nam najvise koristi kao bafer za pH. Ako je potrebno moze se umanjiti kuvanjem vode pri cemu ce se odvojiti sediment slabo rastvorljivih karbonata (popularan u narodu kao kamenac) koji su dobijeni iz vise rastvorljivih bikarbonata (osnovna razlika izmedju privremene KH i stalne DH tvrdoce). Ovaj proces se moze primetiti na listovima biljaka koje nedostatak CO2 nadoknadjuju ugljendioksidom koji se izdvaja pri prelasku bikarbonata (najcesce kalcijuma) u carbonate, pa se na listovima primecuju slojevi kamenca tj. kalcijum karbonata. Proces je naravno reverzibilan i moze se postici dodatkom CO2.
Trdoca vode odredjuje cesto koji ce mikrorganizmi biti prisutni u vodi i moze biti veoma bitna za mrest riba... Ribe iz jezera kao Tanganjika zahtevaju tvrdju alkalniju vodu, dok ribe iz reka koje proticu kroz dzunglu cesto zahtevaju meku i kiselu vodu.
Ako ste pocetnik i nemate nameru da mrestite vrste koje zahtevaju posebne uslove, ne morate se narocito mnogo opterecivati tvrdocom vode, ako nisu od previse osetljivih vrsta uglavnom ce biti prilicno srecne u odstajaloj cesmovaci koju koristite za pice.

PH oznacava kiselost vode tj. baznost vode, izrazen je u brojevima 0-14 i prikazuje aktivnost jona vodonika (pH oznacava potentnost vodonika H ili moc vodonika) tj odnos izmedju jona vodonika H+ i OH- hidroksidnih jona.
PH se prikazuje u dekadnoj logaritamskoj skali. To znaci da je na primer 4pH vrednost deset puta kiselija od vrednosti 5pH, sto puta od vrednosti 6pH a hiljadu puta od 7pH i tako dalje...
Tako je 0 - 7 kiselo , 7 neutralna sredina a 7 - 14 bazno.
Tvrdoca i pH su u tesnoj vezi i da bismo potpuno razumeli njihov odnos potrebno nam je takodje veliko znanje iz Hemije, zato cu se ovde zadrzati na cinjenicama koje su bitne samo za vas akvarijum.

Zasto je pH bitan, i kako se to manifestuje u akvarijumu je tema koja je usko povezana cistocom vode. Vec sam napisao da je najbitnija stvar na koju treba da obracate paznju cistoca vode tj sto manja kolicina rastvorenih azotnih jedinjenja, produkta metabolizma zivog sveta u akvarijumu.
Azotna jedinjenja su jako toksicna i sa lakocom mogu da otruju i pobiju vase ljubimce pogotovo Amonijak. Amonijak rastvoren u vodi postoji u dva oblika: nejonizovan NH3 amonijak i jonizovan NH4 amonijum jon. Gde je nejoniozovana forma ona zbog koje treba da budemo vise zabrinuti. Odnos amonijak - amonijum jon se menja u zavisnosti od temperature vode i naravno pH. Sto je visa temperatura i visi pH veci je udeo nejonizovanog amonijaka prema tome i toksicnosti. Nemojte biti zbunjenii cinjenicom da toksicnost nejonizovanog amonijaka NH3 raste pri nizim pH vrednostima jer balans u odnosu totalnog amonijaka i nejonizovane forme nadoknadjuje ovaj efekat i cini da nize vrednosti pH budu sigurnije sa istim kolicinama totalnog amonijaka.
Ovde mozete videti tabelu procenta amonijaka u odnosu na ukupno stanje amonijaka i amonijum jona u odredjenim uslovima, izvor EPA (Agencija za zastitu okoline).


Procenat NH3 od totalnog amonijaka:
Temperatura___pH 6.0____pH 7.0____pH 7.5____pH 8.0____pH 8.5

20(°C)_________0.13______0.40______1.24______8.82______11.2
25(°C)_________0.18______0.57______1.77______5.38______15.3
28(°C)_________0.22______0.70______2.17______6.56______18.2
30(°C)_________0.26______0.80______2.48______7.46______20.3

Koncentracije ukupnog amonijaka i amonijum jona preko 1 mg po litru je skoro smrtonosan za ribe. Ovde je tabela smrtonosnih doza za jedan sat ili cetiri dana izlozenosti amonijaku odredjenih riba iz porodice lososa.
Smrtonosne koncentracije amonijaka u (mg/l) na 30(°C) u odnosu na pH i trajanje izlozenosti.
pH___Trajanje________Ukupni_amonijak____ Sadrzaj_NH3
6.5____1-h________________14.3___________0.036
______4-dana______________0.73___________0.002

7.0____1-h________________11.6___________0.093
______4-dana______________0.74___________0.006

7.5____1-h________________7.3____________0.181
______4-dana______________0.74___________0.019

8.0____1-h________________3.5____________0.261
______4-dana______________0.47___________0.035

8.5____1-h________________1.3____________0.264
______4-dana______________0.17___________0.035

Ovo su LC50 vrednosti ili vrednosti smrtonosnih koncentracija za 50% testiranih riba (gornja medijana granice tolerancije). Kao sto vidimo na pH 6.5 sa ukupnom koncentracijom od 14 ppm ukupnog amonijaka(od kojih je 0.036 ppm visoko toksicnog nejonizovanog amonijaka)smrt je usledila za 50% riba u roku od sat vremena, a na ukupnoj koncentraciji od 0.7 je bilo potrebno 4 dana, dok su za vrednosti 8.5pH koncentracije NH3 i ukupnog amonijaka visestruko manje. Naravno ove vrednosti nisu iste za sve ribe, postoje vrste koje su otpornije, u ovom tekstu mozete pored dodatnih informacija o amonijaku pronaci tabelu za LC50 vrednosti amonijaka za razlicite vrste vodenih organizama ukljucujuci i popularne gupi i "zlatne ribe".
Ovo nam jasno govori koliko je bitan pH i zasto. Vidimo da razlika od samo stepen ili dva povecava toksicnost preko deset puta, sto znaci da koncentracije amonijaka koje nisu previse smetale nasim ribama na niskoj pH mogu lako da ih pobiju ako se ph podigne.
Ponekad i iskusnim akvaristima, koji se dugo godina bave akvaristikom nije jasno sta se desilo i kako su im to ribe odjednom nastradale kad se nista znacajnije nije promenilo. Zato je vazno obratiti paznju prilikom zamene vode ili neke dekoracije i slicnog da se pH ne podigne naglo. Iz istog razloga se apsolutnim pocetnicima ne preporucuje drzanje riba iz jezera tanganjika gde je pH izuzetno visok ili riba iz tamnih kiselih voda koje su naviknute na izuzetno niske koncentracije amonijaka. Ukoliko imate precizan test za amonijak (mada je tesko i skupo da nabavite tako nesto) izbegavajte da vam koncentracije u akvarijumu predju 0.01 ppm.

Filtracija i cikliranje:
Konacno smo dosli do najbitnijih stvari u akvarstici sprecavanja trovanja ribe, amonijakom, nitritima i nitratima tj dosli smo do FILTRACIJE i zamene vode. Filtracija u akvaristici u najvecoj meri oznacava biloske procese, prevodjenje azotnih jedinjenja u druge forme pod uticajem aerobnih i ponekad anaerobnih bakterija. Azotna jedinjenja najcesce nastaju kao produkt dekompozicije otpadnih produkata zivih organizama, kao sto su nase ribe. Prvo i najopasnije jedinjenje koje se javlja je amonijak, kod riba se u velikim kolicinama izbacuje i preko skrga, zato su crvene skrge dobar signal da nesto nije u redu sa kolicinom azotnih supstanci u akvarijumu.
Proces eliminacije stetnih jedinjenja najcesce tece ovako: Amonijak pod uticajem aerobnih bakterija (aerobnih sto znaci da im je potreban kiseonik) prelazi u Nitrit koji takodje pod uticajem slicnih bakterija prelazi u Nitrat. Nitrat pod uticajem anerobnih bakterija ( bakterije koje funkcionisu u nedostatku kiseonika - jako retko ostvarljivo u akvarijumskim uslovima) prelazi u molekularni azot. Amonijak je produkt metabolizma riba i luci se preko skrga, takodje fekalni ostaci sadrze mnoga azotna jedinjenja koja su toksicna. Pored Amonijaka i nitrit je jako toksican i letalne doze su oko 2 mg po litru, Nitrat je manje toksican i relativno bezbedne kolicine u akvarijumu su do 50 mg po litru sto je i maksimalna dozvoljena koncentracija u vodi za pice. Medjutim odredjene vrste riba zahtevaju manje koncetracije nitrata bar ispod 20 da bi mogle da odrze svoje zdravlje, zato su ceste izmene vode neophodne. Osim sto ugrozavaju imunitet riba azotna jedninjenja usporavaju rast mladji i dovode do degeneracija.
U uravnotezenim akvarijumskim sistemima (odredjen broj riba koje se ne prehranjuju u akvarijmu sa filterom dovoljno velikim i jakim da preradi sve produkte metabolizma) amonijaka i nitrita skoro da nema, medjutim nitrati skoro konstantno rastu, zato je promena vode jako bitna.
Preporucujem sto cescu zamenu vode i ciscenje od djubreta. Sto je vise riba u akvarijumu to je potrebnija cesca zamena vode, pogotovo ako se u akvarijumu nalazi mladj. Ja sam u odredjenim trenucima isao do ekstrema u manjem akvarijumu, menjajuci cetvrtinu vode dnevno (ovo ne preporucujem pocetnicima). Za vecinu riba dovoljno je menjati vodu jednom nedeljno ili par puta mesecno u kolicinama od 30 do 50 %. Ukoliko drzite ribe koje su osetljive na promene vode kao a primer tanganjika ciklidi preporucljivo je menjati vode cesce u manjim kolicinama oko 20% nedeljno, pri tome gledajte da temperatura i pH i DH budu ekvivalentni ili bar jako slicni onima u akvarijumu.
Filtracija se u akvaristici deli na biolosku, hemijsku i mehanicku. Najvaznija je naravno bioloska, mehanicka je takodje bitna jer njom odstranjujemo krupnije cestice djubreta koje se nalaze u vodi preko sundjera i sinteticke vate.
Hemijska filtracija podrazumeva odstranjivanje hemijskih jedinjenja kao sto su neki lekovi ili cak azotna i fosforna jedinjenja. Obicno se vrsi preko aktivnog uglja ili razlicitih smola.
Bioloska filtracija u sustini predstavlja hemijske procese metabolizma bakterija i slicnih organizama. Kao sto je vec navedeno postoje dve vrste bakterija koje omogucavaju biolosku filtraciju vode, aerobne i anaerobne, anologno njima poznata su nam dva procesa nitrifikacija i denitrifikacija.
Denitrifikacija i nitrifikacija zajedno sa amonifikacijom, asimilacijom, fiksacijom, anaerobnom oksidacijom azota cine azotni ciklus.
Verovatno ste culi za prva dva procesa ali i ostali su jako bitni ako ne cak i bitniji za zdravlje vasih riba...
So long and thanks for all the fish...

Offline Dzo

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 566
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #2 on: 09 January, 2013, 21:01:05 »

Fiksacija azota je proces ugradjivanja molekula slobodnog gasovitog azota N2 do amonijaka NH4. Bez ovog procesa zivot na zemlji ne bi postojao u formi u kojoj postoji danas. Postoji mnogo razlicitih vrsta organizama koji vrse fiksaciju azota, nazivaju se diazotrofi.
Jako su poznate simbiotske bakterije lucerke koje su izuzetno korisne u agrikulturi, takodje jedan od bitnijih diazotrofa koji su akvaristici jako poznati su cijanobakterije. I ako je njima najvise svojstvena fotosinteza pri cemu su odgovorne za 30% ukupne fotosinteticke aktivnosti na zemlji, one zive i na mnoge druge nacine. Cijanobakterije su jedni od najstarijih organizama na zemlji, postoje u vise oblika u prirodi. Posebno treba da nas interesuje onaj u kome im celije formiraju heterociste koje preradjuju azot u amonijak, nitrit i nitrat. Znamo vec koliko su te materije stetne tako da treba voditi racuna o cijanobakterijama koje lako planu u neizbalansiranim sistemima. Medjutim uz pravilno odrzavanje akvarijuma i redovno menjanje vode pri cemu se eliminise visak fosfora koji je cesto glavni uzrocnik njihove pojave, ne bi trebalo previse da brinemo oko cijanobakterija. Cak su neke vrste i jako korisne u ishrani ljudi i riba kao na primer cuvena spirulina.

Amonifikacija (mineralizacija) je proces u kome se od uginulih zivotinja i biljaka i njihovih otpadaka metabolizma koji se satoje od krupnih molekula punih azota dobija amonijak. Bakterije i neke vrste gljivica su odgovorne za "raspad" i stvaranje neorganskih materija od organskih. Jako je bitno iz ovog razloga uklanjati stare listove biljaka ili uginule zivotinje i redovno cistiti vidljivo zaprljan filter materijal.

Asimilacija azota je najbitnija u akvaristici i ima mnogo veci znacaj od nitrifikacije i denitrifikacije jer su biljke i alge mnogostruko produktivnije u eliminisanju otpadnih nitro jedinjenja (NH4, NO2, NO3) od bakterija u filter medijumima. Najbitnija verzija bioloske asimilacije za zivot na planeti je fotosinteza. Pomocu fotosinteze i raznih anabolitickih enzima biljke i alge sposobne su da od pomenutih "otrovnih" neorganskih molekula stvaraju kompleksne organske molekule kao aminokiseline koje dalje nastavljaju ciklis kruzenja azota preko herbivora ili dekompozicije. Zato je jako korisno imati ubiljen akvarijum, koji pored estetske ima izuzetno vaznu funkcionalnu komponentu.

Nitrifikacija je proces koji predstavlja oksidaciju amonijaka u nitrit i nitrita u nitrat. Kao sto je pomenuto i logicno posto je oksidacija u pitanju vrsi se preko aerobnih bakterija(onih kojima je potreban kiseonik) i slicnih organizama.
Za prevodjenje amonijaka u nitrit smatralo se da su odgovorne beta i gama proteobakterije bakterije iz rodova Nitrosomonas, Nitrosopumilus, Nitrosococcus... Medjutim i u vodi i u zemlji mnogo veci cinioci su jednocelijski organizmi slicni bakterijama pod nazivom Arhea (ranije su bili klasifikovani zajedno sa bakterijama kao prokarioti pod imenom Arheabakterije).
Drugi deo nitrifikacije je prevodjenje nitrita u nitrat. I ovde postoje slicne zablude, naime ranije je postojalo misljenje da su za ovaj deo nitrifikacije najvecim delom odgovorne bakterije iz roda Nitrobacter medjutim u brojnim istrazivanjima dokazano je da su od njih mnogo znacajnije bakterije roda Nitrospira. Sama imena i vrste bakterija nisu mnogo bitni. Bitno je razumeti da je za ove procese potrebno puno kiseonika i da je zato za opterecene sisteme kao na primer malawi akvarijum pun mbuna jako potrebna dobra aeracija i filter odgovarajuceg kapaciteta.
Bakterije koje naseljavaju nas filter su u odnosu na druge bakterije jako spore pri reprodukciji, prosecno im je potrebno 10- 20 sati da dupliraju svoj broj sto je u poredjenju sa vecinom poznatih bakterija kao eserihija koje se dupliraju za manje od pola sata jako dug period.
Zato i postoji onaj cuveni period cikliranja od par nedelja. Tokom tog perioda omogucavamo da se po povrsinama u akvarijumu i fiteru nasele korisne bakterije. Idealni uslovi za rast su temperatura oko 30 stepeni celzijusovih, pH oko 7.5-8 i sto vise rastvorenog kiseonika (preko 80% zasicenja). Pri pH vrednostima preko 9.5 i ispod 5.5 nitrifikacija se skoro zaustavlja, takodje pri temperaturama preko 35 i ispod 15 nitrifikacija se rapidno smanjuje. Pored ovih uslova za normalno funkcionisanje bakterija je potreban fosfor pa treba biti oprezan pri koriscenju defosfatnih smola kako bi izbegli "blokadu fosfora" kada nitrifikacija staje, naravno ne treba preterivati sa kolicinom fosfora u akvarijumu da ne bismo imali problem sa algama.
Ovi korisni mikroorganizmi su obicno braonkasto-crvene boje i u pocetnim fazama prilicno su osetljve na svetlost. Osim toga hlor i hloramin iz vode za pice su jako stetni za bakterije i zato je vazno paziti prilikom zamene vode. Hlor se lako eliminise ostavljanjem vode da odstoji odredjeni kraci period kako bi isti ispario, medjutim sve cesce industrije za preradu vode dodaju i hloramin koji je stabilniji od hlora i ekonomicniji ali zato je opasniji, u dodiru sa odredjenim organskim jedinjenjima hloramin obrazuje kancerogena jedinjenja. U vodi se hloramin najcesce nalazi u obliku monohloramina NH2Cl i dihloramina NHCl2 koji se dobijaju dodavanjem amonijaka hlorisanoj vodi. Postoje odredjena jedinjenja kao Natrijum ili Kalijum metabisulfit ili Natrijum tiosulfat koji eliminisu hloramin, medjutim treba biti obazriv posto se na taj nacin naglo oslobadja amonijak, a posto je dozvoljena kolicina hloramina u vodi 4ppm vidimo da je moguce oslobadjanje vece kolicine amonijaka koja moze biti smrtonosna. Takodje zapazeno je i da askorbinska kiselina(vitamin C) ima svojstva da neutralise hloramin na odredjeno vreme. Hloramin nije samo opasan za bakterije vec je i opasan ubica riba i vodozemaca. Zato treba biti obazriv i ukoliko postoji veca kolicina hloramina u vasem vodovodu treba koristiti neke od preparata za pripremu vode koji u sebi sadrze i delove koji neutralisu amonijak.
Vratimo se na cikliranje akvarijuma, postoje mnogi grafici koji prikazuju kako se smenjuju i povecavaju koncentracije amonijaka, nitrita i na kraju nitrata. Obicno je potrebno 20 - 30 dana da se ceo proces zavrsi bez dodavanja bakterija. Na pocetku se moze primetiti nagomilavanje amonijaka koji dostize najvecu koncentraciju posle prve nedelje, zatim sledi njegovo smanjivanje i povecavanje koncentracije nitrita koje posle desetinu dana krenu da opadaju. Zatim primecujemo rast nitrata koji se eliminisu jednostavno zamenom vode. Ceo ovaj proces retko traje duze od mesec dana i moze se ubrzati ukoliko bakterijama obezbedimo optimalne uslove za razmnozavanje.
Ukoliko koristimo stari filter materijal i dekoraciju koji su naseljeni bakterijama taj proces se dodatno moze skratiti. Postoje i mnogobrojna sredstva sa koncentrovanim kulturama bakterija koja omogucavaju instant cikliranje za par dana. Medjutim treba biti pazljiv prilikom primene istih i proveriti sve parametre pre dodavanja riba za slucaj da su bakterije temperaturom, isticanjem roka ili na neki drugi nacin unistene u tim sredstvima.
Postoji jako puno saveta na internetu da se ubace pilot ribe koje cemo hranjenjem naterati da dopunjavaju nas akvarijum amonijakom i nitritima. To ce naravno pomoci bakterijama ali nece ribama tako da nema potreba da na ovaj nacin mucite zivotinje, ima mnogo boljih alternativa za brze cikliranje.

Denitrifikacija je proces kojim se iz nitrata dobija molekularni azot pomocu najcesce heterotrofnih bakterija. Anaerobni denitrifikatori su najcesce bakterije iz familije Pseudomonadacae. Postoji i aeorobna denitrifikacija koja je potencijalno opasnija zbog azotsuboksida. Takodje interesantna je i anaerobna oksidacija (anamox) kojom se direktno iz amonijaka umesto iz nitrata dobija azot. Ovi procesi su posebno znacajni za preradu otpadnih voda. Medjutim u akvaristici je jako tesko postici denitrifikaciju, pored toga ukoliko i napravimo filter koji ce nam omoguciti denitrifikaciju to moze biti mac sa dve ostrice zbog stvaranja vecih kolicina sumpornih jedinjenja koja su takodje jako stetna za ribe.

Procesi kruzenja materije i njene prakticne primene su interesantna i ogromna tema za istrazivanje, takodje veoma bitna za akvaristiku ali i za sisteme u razvoju kao hidroponika koji imaju tendenciju da u buducnosti budu jedni od primarnih u vezi sa ishranom ljudi.

Filteri:
Fiteri postoje u mnogo razlicitih formi. Za sve je karakteristicno da se sastoje iz odredjenog filter materijala i mehanizma koji omogucava protok vode kroz taj filter materijal.
Posto je filtracija u akvarijumskim uslovima mahom nitrifikacija, logicno je da filteri koji rade po principu wet dry sistema imaju najveci uspeh. Wet-dry oznacava medijum koji se nalazi van vode bilo u sumpu, top filteru ili negde sa strane i stalno je zalivan vodom iz akvarijuma. Ovaj sistem omogucava najvecu razmenu gasova a samim tim i produktivnost bakterija. Ovakvi sistemi mogu biti opasni ukoliko zivite u zemlji u razvoju gde je duzi nestanak struje normalna pojava, kada moze doci do susenja filter materijala i izumiranja bakterija. Resenje postoji u delimicnom potapanju filter materijala u vodu ili koriscenju unutrasnjih prelivnih, korner/sundjer i slicnih filtracionih sistema. Jos jednom napominjem da je osim filtera jako dobro imati biljke koje su najbolje fabrike za eliminisanje azotnih i drugih otrovnih jedinjenja i proizvodnje kiseonika.

Hrana za ribe:
Postoji spektar suvih hrana na trzistu sa razlicitim imenima, medjutim iako mnoge od njih sadrze neke pojacivace boja u kolicinama koje su daleko vece nego sto je ribama potrebno kao sto je astaxantin suva kupovna hrana nije najbolja alternativa za vase ribe i treba da se koristi samo u krajnjoj nuzdi. Kao sto sami sebe ne biste nikad osudili samo na ishranu krekerima, vitaminima u tabletama, pastetama i slicnim konzervama tako i svojim ribama treba da obezbedite zdravu ishranu koja odgovara njihovim potrebama.
Ribe se generalno dele na karnivore - mesojede, omnivore tj. svastojede i herbivore tj. biljojede. U zavisnosti od toga cime se hrane u svojim prirodnim stanistima, ribe ce imati i odgovarajuci sistem za varenje koji je specijalizovan za odredjene vrste hrane u odredjenim periodima godine.
Omogucite svojim ribama ishranu koja je najbliza onoj iz prirode. Cesta je greska akvarista da u istom akvarijumu pomesaju mesojede i biljojede ribe. To za rezultat moze doneti mnogo problema. Na primer poznato je da su herbivori iz Africkih jezera podlozni bloatu ukoliko se hrane mesnatom hranom. Ukoliko niste u mogucnosti da svojim ljubimcima nabavljate hranu kojom se hrane u prirodi kao sto su alge, insekti, larve, sitna riba i slicno, uvek im mozete obezbediti adekvatne zamene u obliku povrca ili mesa.
Na internetu cete pronaci veliki broj recepata koje ljudi godinama koriste za spravljanje kvalitetne i izbalansirane hrane, za biljojede mnogi akvaristi pripremaju miksture u koju stavljaju razno povrce kao sto je sargarepa, spanac, grasak, blitva, paprika, kelj... Ili meso rakova i riba (cesto se dodaju i morski plodovi) za mesojede...
Postoji veliki broj akvarista koji u ovakve mesavine stavljaju govedje srce, medjutim ribe koje su u stanju da prerade aminokiseline i masti sisara su retke i obicno su to krupnije grabljivice koje su pogotovo u akvaristici retke. A cak i tim ribama kao oskar ili pirane na primer, nije preporucljiva dijeta zasnovana pretezno na hrani kao sto je govedje srce ili slicni delovi sisara zbog nepovoljnog odnosa masti.
Protiv ovakvih tvrdnji ce se cesto pobuniti odgajivaci diskusa koji tvrde da svoje ribe hrane samo govedjim srcem i da im ribe odlicno napreduju i imaju sjajnu boju.
Medjutim goveda koje se koriste u ishrani ljudi su dopingovana hormonima za rast. Isti hormoni se zadrzavaju u njihovim organima i uzrokuju povecan rast kod riba koje se hrane tim mesom. To nikako ne znaci da je takva ishrana blagotvorna na duze staze i moze izazvati puno problema u kasnijim stadijumima zivota.
Cinjenica je da je srce jeftino, prepuno proteina i da zajedno sa hormonima uzrokuje intenzivan rast i boju ali zbog ukupnog sastava ja vam ne preporucujem da hranite ribu govedjim srcem i slicnim produktima.
Uvek postoje alternative kao sto je meso riba, rakova, razni insekti, larve i crvi koji sadrze izbalansirani sastav odredjenih proteina i masti koje najbolje odgovaraju nasim ribama.
Takodje u ovakve kucne mesavine dobro je dodati razne vitamine, beli luk koji jako utice na imunitet, kvasac, riblje brasno, spirulinu i slicne blagotvorne aditive...
Osim ovih kucnih varijanti pripremljenih hrana za ribe postoje i mnoge zaledjene varijante iz prodavnica. Krill, mysis, artemija, dafnija, chironomus larve komaraca, i razne druge...
Takodje ukoliko ne zelite da se igrate kockicama leda i zelite da sami uzgajate zivu hranu za ribe, uvek mozete gajiti razne insekte kao drozofile zatim razne larve i crve, kisne gliste, enhitreje, grindale, mikrocrve, razne vodene racice, mikroorganizme... A postoje i entuzijasti koji u posebnim akvarijumima gaje alge za svoje herbivore.
Ova hrana je upravo ono cime se vasi ljubimci hrane u prirodi i najbolja je varijana od svega ponudjenog. Zato ako zelite ozbiljno da se posvetite akvaristici i ne mucite svoje ribe neadekvatnom hranom odaberite zivu ili bar zaledjenu hranu.

Ovo sam napisao za Vas pocetnike, nove nade akvaristike, najvise iz licnih iskustava ali i koristeci znanje iz mnogobrojnih naucnih clanaka. Nadam se da ce ovaj kratki tekst pomoci da lakse razumete neke stvari i da ce Vas podstaci da ucite i istrazujete vise.

Srecno!


Zahvaljujem se vrsnom biologu Mladenu Prijovicu i sjajnom akvaristi Dusanu Kojicu na strucnom lektorisanju teksta.
"
So long and thanks for all the fish...

Offline Dzo

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 566
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #3 on: 09 January, 2013, 21:04:44 »
Tekst je duzi od 40000 karaktera pa sam morao da ga postavim u tri posta...
So long and thanks for all the fish...

Offline Shone

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 897
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #4 on: 09 January, 2013, 21:39:21 »
Hahahahahah..... Tako se to radi. Drago mi je da vidim tekst, za koji odmah stvori utisak da nije prepiska sa neta.... Sve pohvale za Džoa. JEDITE KOD  Joe-a....
« Last Edit: 09 January, 2013, 21:43:29 by Shone »

Offline Bauk011

  • Značajni član
  • ****
  • Posts: 313
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #5 on: 09 January, 2013, 22:41:50 »
A sto to ne spakujes u PDF, da se okaci ovde kao uputstvo, pa moze neko i da o'stampa i cita na miru...

Offline Vlada

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 4.868
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #6 on: 09 January, 2013, 23:22:44 »
Respect i duboki naklon za ovo...

Offline smcm5

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 973
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #7 on: 09 January, 2013, 23:32:34 »
u brate al se načita,svaka čast za tekst
Gizmo

Offline Vlada

  • Veoma napredan član
  • ******
  • Posts: 4.868
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #8 on: 10 January, 2013, 00:29:15 »
Evo ja sam uzeo sebi slobodu da isti teks prebacim u pdf format...Ne zamerite,radim ovo samo zbog kvaliteta samog teksta i članova koji žele da ga sačuvaju.U slučaju da se pojavi neki problem administracija sajta može isti da obriše.

Offline ivan_bg

  • Napredni član
  • *****
  • Posts: 769
  • a kako ovo radi?
    • BPNB
Re: Uvod u (uglavnom slatkovodnu) akvaristiku
« Reply #9 on: 10 January, 2013, 00:37:33 »
Džo, respect za trud i znanje, valjda će rešiti mnoge nedoumice početnika. Vlado, nije ti loše ovo sa pdf-om, ja već skinuo  :) pa, ad, ako ga i obrišu...  :laugh:

 

GUPI & Pet Svet
Welcome, Guest. Please login or register.
11 December, 2018, 12:40:58

Login with username, password and session length

RECENT POSTS

RECENT MALI OGLASI

RECENT MORSKA

RECENT ZABAVA

Members
Stats
  • Total Posts: 154929
  • Total Topics: 9363
  • Online Today: 81
  • Online Ever: 450
  • (01 July, 2007, 16:19:12)
Users Online
Users: 2
Guests: 60
Total: 62