Pošto se u poslednje vreme opet širi zanimanje ka Malawi ciklidima,eto da se predstavi jedna jako unikatno obojena vrsta,koja nam dolazi iz Tanzanijskog dela jezera Malawi. Reč ili par njih če biti o ,zasad još neopisivi,vrsti Pseudotrophesu sp.Red Top ndumbi. Kao sve i ta ima u sebi neku tajnovitost,pa najbolje,da korak po korak upoznamo se sa tom,kako čete vidjeti i u slici,zanimljivim i interesnatnim ciklidom.Kako sam več gore napomenuo,to je još neopisiva vrsta,koju je otkrio i opisao Andreas Spreinat godine 1995,da taj "nesretni" Andreas Spreinat,kome je Ad Konings na prevaru oduzeo primat na nekome drugome ,jako poznatom ciklidu Pseudotropheus demasoni.\r\nI kao u onoj priči,i tu opet Ad Konings ne slaže sa time,pa je u svojoj poslednji knjig on svrstava u ,isto tako neopisanu vrstu :Pseudotropheus sp.perspicax orange-cap.Na svu sreču se neki ihtiolozi te poznati akvaristi nisu složili sa tom podjelom,pa su vratili staro ime nazad,a za vrstu Pseudotropheus sp.perspicax orange-cap pa su odredili vrstu,koja je slična vrsti Pseudotropheus sp Red top Ndumbi,a nalazi se u zaljevu Pombo.U tom su zaljevu pronašli još neopisanu vrstuPseudotropheus sp.perspicax yellow brest i tako skupa tvore takozvanu Pseudotropheus persipicax grupu. U prirodi se vrsta Pseudotropheus sp.Red top Ndumbi nadje u zaljevu Ndumbi .A ime je dobila po istoimenom ribarskom selu Ndumbi.Ta se zaljev nailazi u tanzanijskom delu jezera Malawi.\r\nSam zaljev sastoji se od velikih skala i skalnih balvana,koji su razsejani po tom zaljevu i rasporedjeni po pješanom tlu.I tako taj ciklid stvarno živi u nekoj simbiozi sa skalama,obično u dubini od 5-8 metara.Ova vrsta nije tako teritorijalno orientisana,negoli se seli u potrazi za hranom.Ali se ta selidba svodi na svega 10-150 metara.A pošto to več znamo,i taj ciklid brani svoj teritorij od ciklida,koji bi se hranili istom vrstom hrane.U toj zoni nadje se i Pseudotropheus demasoni.

Taj ciklid dostiže dužinu od 7-8 cm.pa se zato ubraja medju male M''bune.A taj ciklid jeste zanimljvi baš zbog svoga koloriteta:\r\n- mužjak jeste svetlo plav,po čelu,gornjom delu lednje peraje i po prsnim perajama /donjim/jeste crveno narančasto obojen- ženka jeste obojena u sivosmedju boju,osim dela lednje peraje koja je narančasto crvene boje. U prirodi taj se ciklid hrani algama na tako zvani Aufwuchs sistem.U akvariju dobro mu dodje različita biljna hrana,obogačena spirulino.Mrest,kao sve m''bune i kod te neče biti nekih poteškoča ali preporučuje se ženku posle mreščenja prestaviti u poseban akvarij.Ženka ima obično od 6-12 mladih. Iako mala po veličini,ta je vrsta,kad se ide za odbranu teritorija u akvariju jeste jako hrabra ali,što je zanuimljivo,samo do svojih,zato jeste preporuka,da imate u akvariju samo jednog mužjaka i recimo 6-8 ženki. U akvariju joj mogu praviti društvo veče M''bune,te pokoji Protomelas.Sa takvim ciklidima ta vrsta živi u harmoniji .ako budete imali sreče,pa našli toga ciklida u radnji,uzmite ga te mu nudite dobre uslove,a taj če vas ciklid nagraditi nekoj briljantnoj i unikatnoj boji i naravno suviše je reči,da če taj ciklid baš poživiti vaš ciklid akvarij.
Bojko

'Grupa Pseudtropheus-Elongatus zivi u nizim stenovitim predelima jezera Malawi. Pripada grupi Mbuna. "Elongatus" znaci dugo i usko telo. Originalnog Pseudtropheus elongatus je opisao Fryer 1956 godine. Pošto su našli još puno varijateta vrste Pseudtropheus, ostvarena je “elongatus” grupa ili Pseudtropheus elongatus complex u kojoj se nalazi 35 razlicitih varijateta. Znaci, sve vrste sa produzenim telom iz roda Pseudotropheus su klasifikovane zajedno u tzv. grupu Pseudotropheus Elongatus. Klasifikaciju je izvrsio Ribbink 1983.godine. Na telu vecine primeraka ove vrste nalaze se crne vertikalne pruge. Uglavnom ribice iz ove vrste narastu od 6 do 11 cm.\r\nPrirodno staniste: Clanovi ove vrste mogu se naci u skoro svim priobalnim delovima jezera. Kao i vecina Mbuna, clanovi vrste P.Elongatus nastanjuju stenovite predele, i ponekad stenovito-pescano dno u plitkoj vodi, dok neke vrste zive i na dubinama ispod 50 m. U osnovi zenke ove vrste nisu teritorijalne, dok muzjaci pokazuju izuzetnu teritorijalnost. Kao i sve vrste iz grupe Mbuna,clanovi ove vrste su ustonose(odgajaju ikru i mladj u ustima zenke). Ps.”Elongatus Mpanga” je jedan od najmanjih predstavnika grupe “Elongatus”. U prirodnim uslovima,muzjaci rastu samo do velicine od 6 – 8 cm(maks). Ova vrsta je otkrivena na severozapadnoj obali regiona “Chilumba”(Mpanga Rocks). Zbog svoje atraktivne boje i male velicine Pseudotropheus ”Elongatus Mpanga” je savrseni ljubimac za vas akvarijum. Ovaj ciklid moze lako da se cuva u akvarijumu od svega 100 – 200 litara. Pseudotropheus ”Elongatus Mpanga” se veoma retko vidja u svom prirodnom stanistu, a veliki deo ove vrste koji se srece u akvarijumima je odgajen u zarobljenistvu, a poticu od nekoliko uhvacenih primeraka iz divljine. Dominantni muzjak u akvarijumu ima najizrazitije boje. Boje se krecu od nebo plave(rep) do tamno plave i crne(glava). Crne, vertikalne pruge su najjace u predelu glave, i postepeno blede ka repu. Rep je oivicen crnom bojom, a zuta ga prekriva. Zuta boja je jos i na krajevima ledjnog i podrepnog peraja, koji su isto oiviceni crnom bojom. Zenke su slabijih boja i uglavnom im intenzitet boja ne zavisi od raspolozenja. Ukoliko je akvarijum dovoljno veliki, moze biti i nekoliko alfa (dominantnih) muzjaka. Po mom iskustvu, svaki muzjak zauzima oko 30 cm2. Ostali muzjaci, koji ne mogu da dodju do izrazaja zbog jacih muzjaka, potiskuju svoje boje kako bi sto vise licili na zenku i time spasili svoju kozu od nasrtljivih vlasnika teritorije. Zenka izbacuje mlade 22-25 dana posle mresta. Zenka ne jede za vreme nosenja mladji, tako da mlade vadim(cackalicom) posle 17-19 dana, kako bi se zenka oporavila za sledeci mrest. Sto se ishrane tice nisu probirljivi i jedu sve sto im se ponudi. Naravno, za odlicnu kondiciju, lepe boje i uspesan mrest neophodna je kvalitetna hrana.
Spisak clanova cele grupe:
Pseudotrophes sp.Elongatus aggressive
Pseudotrophes sp.Elongatus bar
Pseudotrophes sp.Elongatus bee
Pseudotrophes sp.Elongatus brown
Pseudotrophes sp.Elongatus chailosu
Pseudotrophes sp.Elongatus chewere
Pseudotrophes sp.Elongatus chidunga
Pseudotrophes sp.Elongatus chitimba
Pseudotrophes sp.Elongatus chisumulu
Pseudotrophes sp.Elongatus gold bar
Pseudotrophes sp.Elongatus greenback
Pseudotrophes sp.Elongatus hai
Pseudotrophes sp.Elongatus kirondo
Pseudotrophes sp.Elongatus linganjala
Pseudotrophes sp.Elongatus mara
Pseudotrophes sp.Elongatus masimbwe
Pseudotrophes sp.Elongatus mbako
Pseudotrophes sp.Elongatus mbenji blue
Pseudotrophes sp.Elongatus mbenji brown
Pseudotrophes sp.Elongatus mdoka
Pseudotrophes sp.Elongatus metangula
Pseudotrophes sp.Elongatus mozambique brown
Pseudotrophes sp.Elongatus mpanga
Pseudotrophes sp.Elongatus namalenje
Pseudotrophes sp.Elongatus ndumbi
Pseudotrophes sp.Elongatus nkhata blue
Pseudotrophes sp.Elongatus ornatus
Pseudotrophes sp.Elongatus ornatus tanzania
Pseudotrophes sp.Elongatus reef
Pseudotrophes sp.Elongatus ruarwe
Pseudotrophes sp.Elongatus slab
Pseudotrophes sp.Elongatus spot
Pseudotrophes sp.Elongatus taiwan
Pseudotrophes sp.Elongatus usisya
Pseudotrophes sp.Elongatus yellow tail

Ljubisa & Bojko

Jako zanimljiv ciklid,koji nam dolazi iz jezera Tanganyika i sa svojim donjim perjama toliko unikatan i lako prepoznatljiv,da vredi koja reč o toj vrsti,koja prosto mami ciklidaše sa svojom pojavom,ponašanjem i naravno životnim stilom. Opisao ju je godine 1898 ihtiolog Boulenger,a to zanči,da se u prirodi drži blizu obale\r\nDa ,njezino prirodno stanište su obale,gdje ima uvek jako strujanje vode u zoni skala,gdje nema puno prerasta.Nadje se u dubini od 3 do 9 metara,a u dužinu meri 7.5 cm.U prirodi joj glavna ishrana sastavljena od algi/aufwuchs/ kao u nedostaku tih dobro joj dodje i fito kao i zooplankton. Grupu predvodi uvek dominantni mužjak,koji jeste i jako koloritno obojen,dok su ostali mužjaci sive boje,ko i ženke i obično se zadržavaju na kraju grupe.Ta se vrsta nadje na više mestima pa imamo i različite variitete / Black,Yellow,Green,Blue.
Od ostalih vrsta iz genusa Ophthalmotilapia ta se vrsta razlikuje i po zubima,O.ventralis ima naime jednošpičaste zube,koje ima rasporedjene u dva,pa čak i u tri reda tako u gornoj,ko u donjoj vilici,a posebica je i to,da ti zubi rastu i rastu i tako ih ima uvek "na broju",a to jeste i posledica te uske specializacije u ishrani. Dok se O.ventralis nadje u pličaku ,O.boops se nadje samo u dubokim delovima jezera Tanganyika. Kod te vrste jeste,kao i kod svih ciklida,najzanimljivi mrest.Tad mužjak prosto eksplodira i odene se u najlepše boje,kako bih tako mamio ženku.Naravno pre toga uradi gnezdo,gdje če.kad bude vreme ženka ispuštati ikre. I sad ovako lepo obojen,počne sav da se trese pred ženkom,kako bih je sa tim činom naveo na mrest. I uspe,ženka polako dodje do gnezda i počne ispuštati ikre,a za to vreme mužjak budno patrolira i posmatra,da ne bih došao koji uljez. Kad ženka izbaci sve ikre u gnezdo,onda ih počne kupiti,tad mužjak dodje u njenu blizinu i počne je obmanjivati sa tim lopticama,žute boje,koje su na kraju njegovih donjih peraja.Ženka misleč,da su to još jaja otvori usta,a u tom trenu mužjak oplodjuje ikre.U prirodi mogu to uraditi i više mužjaka,pa nije slučaj,da ima ženka u ustima mladunce različitih mužjaka. Ženka je ustonoša i nosi mladunce otprilike 21 dan u ustima,a kad dodje vreme ona ode u pličak i tamo ih ispušta,a ti maldi ciklidi se pomešu medju ostale mlade ciklide te a i drugih vrsta. Baš zbog tih "loptica "na kraju perja zovu ih i Featherfins /pernate peraje/.
Za tu vrstu bio bi idelan akvarij od 8.000 l,naime tolika je teritorija toga ciklida u prirodi,mada dr.Loiselle tvrdi,da bih ta vrsta dobro prosperirala i u akvariju od 240l. Uzmemo mlade ,nekih 6-8 i kad se počnu ofarbati ostavimo samo trio (mužjak i dve ženke/.Ta se vrsta nekako dobro slaže sa Cyprichromisima,,no nipošto ne ide sa Tropheusima,jer bi je ti tropheusi jeli za te peraje i to bi imalo fatalne posledice za njih. Ta je ciklid herbivor,pa mu treba i takva hrana u akvariju,,a sam akvarij uredjen sa par kamenja te veliko mesta za plivanje. Dakle zanimljiv ciklid,pa ako ga ko kad nabavi ...uveriče se i sam.

Bojko

Neolamprologus multifasciatus je jedan od skoljkasa iz jezera Tanganjika, koji se najcesce srece u akvarijumima hobista sirom sveta. Tome doprinosi cinjenica sto se kolonija ovih “sicusnih” ciklida moze drzati i u veomam malim akvarijumima poput onih od 50 litara.

Opste karakteristike: Multifasciatus-i su jedni od najmanjih ciklida u africkim jezerima, a i sire. Muzjaci retko preleze duzinu od 3cm, mada mogu biti i krupniji, negde oko 4 cm. Zenke za razliku od muzjaka ostaju nesto manje (2 – 2,5cm). Imaju oblik tela koji je karakteristican za vecinu riba iz porodice Lamprologini.Sto se tice boja ove ribe, osnovna boja tela je siva, preko koje se prostiru horizontalne paralelne sare bronkaste boje. Na ivici ledjnog, repnog i analnog peraja postoji zuta linija, koja donekle cini ovu ribu “sarenijom”. Takodje postoji i plava boja. Ona se nalazi na vrhovima ociju, i pod odgovarajucim osvetljenjem jako je upecatljiva. Rasprostranjenost ove ribe sirom jezera nacinila je da se stvori nekoliko geografskih varijanti sa donekle razlicitom koloracijom. Najupecatljivija varijanta je Mbita, koja ima jako izrazenu zutu liniju, koja zauzima veci deo ledjnog, repnog i analnog peraja. Multifasciatuse ne treba mesati sa njihovim veoma slicnim rodjacima - Neolamprologus similis-ima. Razlika je veoma ocigledna. Similisi imaju jaci kontrast izmedju horizintalnih sara i osnovne boje tela, i takodje, njihove sare se protezu preko cele glave, dok su one kod multifasciatusa izostavljene sa glave. Similis-i takodje mogu da porastu nesto vise i nisu kolonijalni.

Prirodno staniste: Multifasciatusi u prirodi zive u delovima jezera cije je dno prekriveno praznim skoljkama africkog Neothauma puza. Ovi mali ciklidi koriste prazne skoljke kao svoj dom i u njima se skrivaju u slucaju opasnosti, mreste i podizu svoje mladunce. Pesak je voma bitan elemenat njihovog stanista, pa kao takav mora biti odgovarajuci. Pozeljno je da bude sto sitnije granulacije, kako bi ovi inaca veoma mali ciklidi mogli da ga pomeraju i preuredjuju kako to njima odgovara. Uredjenje u akvarijumu bi trebalo da bude slicno onome iz prirode, dakle puno skoljki (kao dobra zamena mogu da posluze skoljke bilo kog kopnenog puza, kao i puza amazonca, ne veceg od 5, 6 cm). Takodje je pozeljno u akvarijum ubaciti i po koji kamen koji bi vizuelno razdvojio teritorije vise muzjaka.

Ishrana: U prirodi se multifasciatus-i hrane sitnim mekuscima i planktonom koji pliva pored njihovih skoljki nosen strujama koje su stalna pojava u jezeru. Sa druge strane, u akvarijumskim uslovima, multifasciatus-i nisu probirljivci. Prihvatice sve hrane koje im ponudite, samo pazite da hrana koju im dajete bude dovoljno sitna da stane u njihova veoma sicusna usta.

Ponasanje i reprodukcija:Ovo je najzanimljiviji deo repertoara koji Vam ove ribe nude. Ono sto Vam multifasciatus-i uskracuju svojom skromnom koloracijom, nadoknadice Vam svojim veoma zanimljivim ponasanjem. Ono sto cete prvo primetiti kod ovih prelepih riba je njihov nadasve interesantan nacin zivota koji se ogleda u simbiozi sa praznim skoljkama. Ove ribe provode ceo svoj zivot uz skoljke. Kada pridjete akvarijumu one polako pridju svaka svom domu. Ako nacinite bilo koji nagli pokret, ribe ce velikom brzinom da ulete u njega. U njemu ce da ostanu par sekundi, a onda ce polako da izvuku samo glave iz skoljki i da osmotre sta se desava. Ukoliko je opasnost prosla oprezno ce celi izaci iz skoljki. Druga zanimljiva osobina multifasciatus-a je kopanje. Ove ribe kopaju bas mnogo. Zato bi im trebali obezbediti dovoljno debeo sloj peska kako bi mogli da svoju zamisao isteraju do kraja. Cak i ako to ucinite, oni ce zahvaljujuci svojoj upornosti iskopati rupu do stakla. Krater koji nastane kopanjem je ocigledna zastisa od predatora u prirodi. Tako se oni “ukopavaju” slicno vojnicima u rovovima. Da bi ste bili sigurni da cete dobiti par ovih riba, najbolje bi bilo poceti sa najmanje 6 jedinki i odgajati ih dok se ne odvoje parovi, ili dok muzjak sebi ne “odvoji” nekoliko zenki. Da je doslo do formiranja para, primeticete tako sto cete videti dve ribe, koje su uvek blizu jednna drugoj. Cesto je jedna riba manja od druge, i tu drugu ne pusta da udje u skoljku. Manja riba je zenka, dok je veca muzjak. Veoma je tesko primetiti mrest ovih riba, pa je zato prvi vidljivi znak da je do njega doslo, pojava malih riba u skoljci, kao i u njenoj blizini. Takodje, primecuje se da je par postao veoma agresivam, ali ne kao sto je to slucaj sa vecinom ciklida koji polazu ikru. Naime, muzjak ce pustati uglavnom zenke da prolaze pored i okolo skoljke, dok ce zenka zdusno braniti skoljku. Razlog ovakve “opustenosti” muzjaka je ta sto on i u prirodi tolerise prisustvo ostalih zenki na svojoj teritoriji jer one ne predstavljaju opasnost za mladj drugih zenki. Inace broj malih riba po mrestu je veoma mali (10-15 jajasaca), sto je i normalno uzevsi u obzir velicinu zenke. Kada ste primetili mladj u blizini skoljke, pravo je vreme da pocnete da spremate artemija racice koji ce biti odlicna hrana za ovako male ribice. Artemiju im treba davati 2-3 puta dnevno, kako bi se ubrzao rast. Male ribice ce kako napreduju, polako zauzimati okolne slobodne skoljke, i tako siriti koloniju. U medjuvremenu, male ribice tolerisu prisustvo sledecih generacija malih ribica, i cak ucestvuju u odbrani istih od uljeza.

Za kraj…Multifasciatusi su predivne ribe, koje ce ako im pruzite odgovarajuce uslove ulepsati svaki Vas pogled u akvarijum svojim zanimljivim nacinom zivota. Najbolje bi bilo obezbediti jedan akvarijum samo za njih, jer ce tada njihova lepota doci da najveceg izrazaja

Ciklidi Gile

'Melanochromis auratus\r\n(Boulenger 1897)\r\n\r\nAuratus je veoma čest stanovnik srpskih ciklidnih akvarijuma, zbog svoje lepote i elegantnosti. Ova vrsta ciklida potice iz afri~kog jezera Malawi gde obitava u kamenitom predelu obala. Auratusi u akvarijumima tra`e pristojne, ali ne specijalno kvalitetne uslove. Tvr|a voda se podrazumeva, kao i za sve ostale afri~ke ciklide, dok je po`eljna temperatura 22-27oC. Nisu jako zahtevni ni po pitanju litra`e akvarijuma, ali je po`eljno da se u akvarijumu nadje nekoliko komada kamenja. U prirodi Auratus se hrani algama i mikroorganizmima koji se stvaraju kao prekrivka na kamenjaru dok u akvarijumu rado prihvata sve vrste kvalitetne hrane(Auratusi ne oboljevaju od zlokobnog “BLOAT-a” koji ubija mnoge ciklide iz jezera Malawi, te nije neophodna selektovana “zelena” ishrana). Kod ove vrste polni dimorfizam (razlike me|u polovima) je jasan, i ogleda se u potpuno različitom koloritu odraslih primeraka. Polno nezreli Auratusi izgledaju identi~no, dok u periodu polnog sazrevanja (cca 6 meseci strarosti) dolazi do potpune transformacije boja mu`jaka. Mladi Auratusi i zrele `enke Auratusa su prekriveni horizontalnim crtama, `ute, crne i bele boje, stomaci su im obojeni `utom bojom, dok rep ima nekoliko crnih ta~kica. Kada kod mu`jaka nastupi transformacija, oni gube `utu boju, a crna boja im postaje ble|a, to jest prljavo siva. Nakon 3-4 nedelje transformacije, mu`jaci dobijaju finalni kolorit, koji je sli~an `enkama, ali su im boje sada invertovane, stomak je crn, dok se `uta boja potpuno izgubila. U akvarijumi, kada postoji ve}a grupa Auratusa, ~esta je pojava, odlaganja transformacije kod slabijih mu`jaka, kojom oni glume da su `enke i time odla`u agresiju ja~ih mu`jaka prema sebi. Ovo odlaganje transformacije je kratkog daha i najdu`e traje oko 2 meseca. Cela pri~a oko transformacije mu`jaka je uslovljena glavnom osobinom ovih ciklida, to jest izuzetnom agresivno{}u. Ta agresivnost je i primarna karakteristika pona{anja Auratusa u akvarijumima, i ona diktira izbor vrsta koje }e se na}i u akvarijumu zajedno sa Auratusima. Najbolje kom{ije za ratoborne Auratuse su druge ratoborne vrste, koje mogu da se “nose” sa Auratusima. Da bi Auratusi mogli da se izmreste, neophodno je da postoje “mamci” za dominantnog mu`jaka. “Mamci” su drugi mu`jaci Auratusa, grupa `enki, ili drugi stanovnici akvarijuma. U ovakvim uslovima dominantni mu`jak Auratusa, raspodeljuje svoju ogromnu agresiju na “mamce” i time se posti`e dovoljno niska agresija prema mresnoj `enki, a samim tim i omogu}ava mrest. Zbog ove preterane agresivnosti koju ova vrsta ispoljava dobili su i nadimak “Ratnik”. Na{ eminentni ciklidolog Jovan ]ur~i} preporu~uje intenzivnu biljnu ishranu(listi}i biljnog porekla, oboga}eni algom spirulinom), da bi se izazvalo ubrzano sazrevanje ikre kod `enke kao i ve}a koli~ina iste. Kada je `enka spremna za mrest, po~inje ritual koji se ogleda u kru`nom kretanju mu`jaka i `enke iznad ravnog kamena(ili sli~nog objekta), `enka izbaci ikru, muzjak je oplo|uje i `enka je uzima u usta. Ovaj proces se ponavlja dok sva ikra nije oplo|ena i sme{tena u `enkina usta. Tokom mresta su ~este gre{ke, pri kojima komad ikre padne sa kamena, a onda nastaje jurnjava u kojoj je `enka pokupi. Ukoliko se neki radoznali stanovnik akvarijuma pribli`i ikri u toku mresta, mu`jak ga napada ali sa pove}anom dozom agresije u odnosu na uobi~ajenu. Nakon mresta, `enka nosi ikru u ustima cca 20 dana, i tada je mla| u njenim ustima ve} oformljena i spremna za samostalan `ivot. Dok mladj raste u `enkinim ustima, primetno je zatamnjenje donjeg dela usta kod `enke, koje pred pu{tanje mladji postaje potpuno crno i veoma ispup~eno. Nakon {to `enka pusti mla| da slobodno pliva, prvih 2-3 dana u slu~aju opasnosti, mla| se sklanja u `enkina usta, u ovom periodu i narednih nekoliko dana , bitno je da `enka boravi u tom izolovanom akvarijumu (gde je pustila mla|), gde }e imati priliku da se kvalitetno i obilato hrani da bi povratila rezerve potro{ene u periodu nejedenja, to jest u periodu dr`anja mladji u ustima. Nova mladj Auratusa se hrani mikroorganizmima i algama prisutnim u vodi, a \r\nrado prihvataju sve vrste hrane koja je prethodno dobro izdrobljena. Preciznije re~eno hrana ~ak ne mora da bude ni izdrobljena, jer su mali Auratusi sasvim sposobni da krupne komade hrane ~upkaju i grickaju. Auratusi su veoma otporne ribe, i mogu da podnesu lo{e uslove u akvarijumima. Video sam mu`jaka Auratusa, koji je nekoliko meseci `iveo u akvarijumu sa odraslim piranama, i sasvim se dobro dr`ao. Mu`jaci Auratusa u akvarijumu do`ivljavaju ~este (na svakih par sati) me|usobne sukobe. Slabiji mo`e mesecima da odoleva ja~em Auratusu, ali }e na kraju ipak da bude prebijen i pobe|en, i to do mere, da ukoliko ga ne premestite u drugi akvarijum, zagarantovano ne}e da pre`ivi. Prilikom ovih tu~a glavni cilj su suparnikove o~i, i prebijeni mu`jak je skoro slep, u slu~aju da Vam se ovo desi, nema potrebe ni za kakvim hemijskim tretmanom, ve} za izolacijom gubitnika, koji }e kroz 15 dana, da se oporavi. U ovakvom slu~aju gubitnik ne bi trebao da se vra}a nakon tretmana u stari akvarijum, jer }e pri ponovnom susretu sa pobednikom definitivno da nastrada. Osim {to su Auratusi izvanredni borci u me|usobnim okr{ajima, jo{ su ekstremniji prema pripadnicima drugih vrsta. U borbi sa drugim vrstama “Ratnik” koristi i specijalnu tehniku borbe. Nakon {to ga neko izazove, Auratus, po~inje da brzo pliva levo-desno po pravoj liniji , koja je normalna na putanju protivnika i time ga potpuno zbunjuje. Kada se protivnik potpuno izbezumi od gledanja levo-desno (kao posmatra~i na teniskim susretima), sledi jak direktan udarac u glavu, koji dodatno o{amuti protivnika. Za kraj ostaje neizbe`no ujedanje bokova protivnika, dok isti ne pobegne u najudaljeniju ta~ku akvarijuma. Zanimljivost vezana za ove borbe je u tome, {to je protivnik ~esto i nekoliko puta ve}i od Auratusa. Jo{ jedna zanimljiva osobina “Ratnika” je kopanje, mu`jak Auratusa, }e ukoliko je to ikako mogu}e, da iskopa rupu u podlozi (pesku) koja }e da bude oivi~ena kamenom ili panjem, ali sam mrest ne}e da izvodi na tom mestu, ta rupa je vi{e teritorijalni marker, i nju }e da {titi od svih uljeza. Agresivnost Auratusa se ispoljava i kod `enki, i to specijalno u me|usobnoj kompeticiji vi{e `enki Auratusa, koje su u stanju da se poprili~no ispovre|uju u me|usobnim duelima. Auratusi spadaju u jeftinije ciklide, i lako se nalaze u prodavnicama u srbiji, te ukoliko se odlu~ite za ove “Ratnike” ne bi ste trebali da imate ve}ih problema da ih nabavite. @elim Vam puno mrestova...\r\n\r\nAdministrator sajta